Просветни гласник

1158

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

из овога опет култ олиипијских — небесних -- богова. Колико је овако појимање постанка религије претежније од онога старога правца, увидеће сваки, који покуша доказати начин развитка, по коме је из култа олимпијских богова могао постати култ мртвих. Ми на овом месту завршујемо тврђењем Е. ВоМе-а, да од олимпијских богова никад нису — а камо ли често — постали хероси у култу, јер су хероси на виши ступањ подигнуте људске душе, а не депотендирани богови. 88 ) Из овога се јасно види, да наш обичај слава као и кудт хероса у Грчкој носи на себи хтонијски карактер. Ну још ће јаснијим тај Факт постати, кад будемо прегледали саме обреде, на које ћемо одмах п прећи. II Култ и обреди славски Ако се повратимо, а то морамо учинити ради разумевања нашег обичаја славе, у оно доба кад је овај обичај постао, онда ћемо видети, да је битни део религије, око кога се сви остали обреди нижу, жртва и ириногиење жртве. Сви остали обреди, молитве и церемоније спореднијег су значева. Без њих може жртва бити принета, али онп не могу бити без жртве вршени. Смисао и значење жртве лежи у томе, што на овом примитивном ступњу људске културе влада опште уверењи, да душа покојника, и ако лишена тела, није лишена уживања оних предмета, којима се радовала и које је још за време заједнице с телом употребљавала. Отуда је постала и цела религија са свима својим одредбама и церемонијама. Од видљивих материјалних потреба најпрече је живом човеку јело и пиће. Отуда се и мислило, да су жртве храна духова, каогод и свих осталих богова, којима су се с тога жртве морале приносити. 89 )

88 ) Е. КоМе, Рвусће 2 , I, стр. 148 прим. 2: » "СЈпс! е1)епзо\уеш» бш<1 аиз ОоНегп јета1з (<?е8с1те1§е (Јепп уЈеЉсћ) СиИћегоеп (Пгес1 еп(з1ап(1еп. 1Не »Негоеп* (а1з СиНрегзопеп) 81П(3 (1игсћаив §е81е12ег!е Меп8сћепзее1еп, п1сћ1 <1еро1еп2Јг(;е 661егдебЈаНеп*. 89 ) Ешгр. 1рМд. гп Таиг. 156 (№аиск) ш, 8аСџоу, од тог | џопгог џе жааСу■угтоу оуЛад | "А^ба пе/гград, <Ј> гадбе /оад \ џеЛАо храттјра те гог (р&шкгиу \ убрамии уаСад IV гбгоч, | лцуад х' оирећиг &х џос/оу | Вах/оу г' омг^ае Лофад | ^оу&ау гг логуџа џеЛ^овау, | а ггхроГд &еЛхг7/(на хсТгас. — Еиггр. Нес. 536. (Каиск): г.Л&е §"6д п — ЈЕиггр. Е1ес1г. 514 (Каиск) и даље. — Упореди АевсЋуГ. Скоерћ. 162, 483 (1)т(1огГ). — 1лк:лап. Ае 1ис1и с. 9 (ЈасоћИг); грегроуга/. 8е ара таТд пар' цџиу /оаТд хаХ тоТд хсс&ау^оџеуосд впХ гпг га<риг' 05 еХ гф џц е1'г/ хатаЛеЛс^џеуод бтгер утјд цп/.од 'ј суууеуг д : и<л год о1год гехрод хаХ Хцтитгау вг аутоТд пп/лтекегал. — Т,исгап. Сћагоп. с. 22: ()I X о18а, <Ј тгор&џеу, г/ таута тгрод гог>д су "Асбо^- гтетпатетЈхат уоуу гад џи/а агаттеџпоиЈ:га.д хати&ег вемгеТу џеу ид о16г те пеџитетоџегад г\г хуТоаг хаХ т ој> хаттгог, бе б.по гојј /Зо&роу гб џеЛмратот. •— Ту1ог, Ап®п§е (Зег СиНиг II. стр. 396 : »ЕЈпег (1ег аи8§ерга§1е81еп Ор1еггНеп ћев1ећ! с1агт, ће! МаћкеНеп ЗреЈаеЉеИе