Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1159

Ово приношење жртве почињало је још са самом сахраном тела људског, на самом гробу. Над гробом се и доцније приносе жртве у краћим иди дужим размацима времена, а затим после извесног рока вршиде су се те жртве једанпут годишње. 90 ) Код старих Грка био је обичај, да се гроб прелива вином, зејтином и медом, а код нас је бар остало још и данас да се то преливање врши вином. 91 ) ГГосле погреба мртваца, чим је тел.0 спуштено у земљу, враћају се они, који су пратилл мртваца, кући покојниковој, где је спремљена даИа. Ова. даћа је такође приношење жртве умрломе, а код Грка се сматрало. да покојник при даћи не само участвује, него да је он чак и главни домаћин, који ту гозбу даје. 92 ) Из овога се види, како су ногребни обреди, који чине један део култа мртвих, у тесној вези са нашим славским обичајем, а овим је показан и пут, како је наша слава постала. Годишњи помени, или приношење жртава покојницима, вршили се код Грка не на дан смрти као код нас, него на дан рођења. 93 )

о<1ег ЕИ)а(;1опеп (Зигсћ с1ав Геиег оДег аи! апс!егет ^Уе^е (1еп Сгб1;4егп ги ићегтхИеЈп. Б1е8ег Оећгаисћ егз(;геск1 В1сћ уоп (1ег КеН§1оп Дег пог(1атепкат8сћеп ХпЉапег га с1ег с1еп к1а8818сћеп 6г1есћеп ипс1 с1еп а11еп Сћтеаеп, ипЛ ћелтаћг!; 1т еигора18сћеп Ваиегп§'1аићеп посћ ћеи4е ветеп Р1а1;2. — Упореди иримере код Ту1ог-а ор. сН. II, стр. 389, 390 и даље, 391, 393. — Упореди Е. Коћс1е, Рвусће 2 I, 243 и примедбу 2 иа истој страни. — Б"из(,е1 с1е Сои1ап§ез, 1а сИ;е апИдие стр. 12 и даље; стр. 15. ") ЈЕиггр. ТгоаИ. 381 (Каиск): ... оубе лрод тасроуд | 'ев#' оопд аџгоГд аХџа утј 8а^г[аега^. Ти$Ш Ле СоиХапдез ор. сИ. стр 67, (69): »Ее 4отћеаи ауаН ипе §гапс1е 1трог(;апсе с1апв 1а геН^оп (Јев апс1епз; саг сГипе раг(; оп с!ета1(; ип сиНе аих апсеЈгез, е( сГаић-е раг4 рппс1ра1е сегетоп1е с1е се сиИе, с'ев(;-а-(31ге 1е гераз Јипећге, «1еуа14 е(;ге ассотрНе 8иг 1е Неи тете ои 1ез апсе(;ге8 герова1еп(;. — Упореди Е. ВоћДе, Рзусће- I, стр. 230 и даље. 91 ) А. КоегГе у ЛГћепгзсће МШћеИипдеп XXIV (1899) стр. 5 нримед. 3.: »Е1пе 111 ТУасћвшиЉ^ 1ећгге1сћег 2и8аттепв(;еНип§: 4ег пеи^г1ес1тсћеп Вез^аиип^в^ећгаисће П1сћ(; егтаћп(;е 8И(;е, сНе г-даеНеПов аисћ аи8 (1ет АНегШт 8*атт4, тосћ(;е 1сћ ћ1ег пасћ4га§еп. А1в тет ћовпхасћег БЈепег §песћ18сћ - каЉоНвсћег С011&881011 "^Уаво Вгегапт т Копв(;ап(;1поре1 ћеегсИд'! \уигс1е, §-овз с1ег Рг1ев(;ег, иптН;(;е1ћаг пасМет с1ег 8аг§ ћЈпаћЈЈевепк! луаг, ете Е1авсће Во^ет 111 сНе бгиће. Ваз 18(; (Не 8реш1е, сПе АсћШеив аив§1езв4, -^уаћгепс! Ра1гок1оз 8сћеНегћаи&п ћгепп! (II. XXIII, 218 И) ипЗ (Не аисћ 111 зра(;егег 2еН (1еп 1т вгаће тегћгапп(;е11 То(;еп с!аг§ећгасћ1 лтапЈе«. А. ВгиесТспег ип(1 ЈЕ. Регтсе, АШеп. МНЉ. XVIII (1893) стр. 158: »ГНе ЕтгеШеИеп с1ез Уегћгептт^бргосеззев еп(;21ећеп 81сћ с1ег ВеоћасМип^. Киг 2в1§еп (Не у1еИ'асћ ^ећтДепеп 8сћегћеп уоп уегћгапп(;еп ТеПегп, Дава шап луаћгеш! Дег Уегћгеппип^ зреис1е(;е ип(1 (Не Те11ег зосТапп 1п с!ав Огаћ \уагГ в . 92 ) Аг^етгЛог, опггосг. р. 271, 10, II: гј »л'о8о%\ у1пха1 г>по тои ахо&ауогтод.... цитпрано по Е. Коћс1е, Рзусће 2 I. стр. 231 прим. 7. — Уиореди Е. Оепекеп у ор. сП. I. 2, ст. 2451. 93 ) Упореди Е. Воћс1е, Рзусће 2 I стр. 234 и даље. — Г. Бепекеп у ор. сН. I, 2, стуб. 2535 где се говори, како су Сократу, Пдатону и Епикуру њихови ученицп на гробовима пјзиносиди жртве (е^ауСацаха).