Просветни гласник

1160

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Митским херосима, као што су Диоскури, спремаше се у пританијону један сто и клипе поред њега, на коме бејаху различита јела постављена, а као гости беху Диоскури позивани. Тако прослављање називаху %епи. Јела су била сир, колач од јечменог брашна, маслине и нека врста лука. 94 ) Познато је празновање хероса у ДелФима, за које нам ЗсћоПои ас! Рт(1аг. Хет. VII, 44 вели: уСуггтал ^еХсрогс гјдохп Шгш. Овде нам означава жртве, које су у облику јела приношене. 95 ) Ове жртве могле су се ириносити или у самом храму хероса, или код куД,е. 9а ) Ну, како је оваквих јавних хероса, у сразмери према приватним (породичним) херосима, било врло мало; то је и појмљиво, што је домаћи култ био претежнији у поштоваау хероса и њиховом култу, од јавнога култа њпховог. Вио дша^ие п!и засгШсшт Јааа! 97 ) гласило је старо правило код Римљана, које је било потпуно и оправдано. 98 ) На овом месту морамо напоменути, да и наша слава носи на себи карактер домаћег, приватног култа; а то се види, поред многих дрзтих доказа, још и из овога: Пријатељ пријатељу довикује: „ Ћах те молит', да ми ионесеш свеЛу и колач у цркву, да се нс маем за малу ствар а . 99 ) Из чега се јасно може закључити да је обред у цркви „мала ствар", при чијем вршењу не мора бити п сам домаћин присутан; али обреде у кући нико друти не сме ни вршити, до једино домаћин. Као што смо до сада видели под жртвом се могле разумевати разноврсне ствари, ну најчешће оне, које су служиле као храна и пиће, пошто и сама жртва треба да послужи као храна умрлим покој ницима. Потребне ствари, које се за прослављање славе морају имати, носе на себи скоро искључиво карактер јела и иића, с тога ћемо се и ми њима овде посебно и забавити. Ну, пре, него што приступимо овој анализи, потребно је да, исправљајући једно погрешно мишљење, у главноме карактеришемо ове славске обреде. Милићевић вели: „Двојако је оно што свечар ваља да спреми за своје Крсно име; једно је дворба и угодба Богу и Светоме кога слави;

91 ) АНмпаеиз, Ђегрпозорћ. IV. 137 е: тоу трале!;иг т&вуси „турог кол рчо т )ју брутгелеГд т еЛиа$ -ла\ тграоа". — Упореди А. Гиг(;тсап^1ег у В,08сћег'з Бех1коп-у I, 1. стуб. 1167, 1168 95 ) Еиггр. 1оп 805 (ЈУаисЈс) : ?га«Убб тгро&уос јг %епа у.а\ уеге&Лш. 96 ) Раивап. IX, 40, 6: ЈУаб« бе оух еогјг аутш дтјџооса. ттелопцгегод, иЛЛа ката 'етод гкаотоу о 1ера>џегод IV ом/јџат/, 'с%е1 то охтјтгтрог' ка\ о1 &уоии. ауа Лаоаг јциераг &\>оута1, у.аА тратее^а ттарахнта^ пагтобаЈГиг хрепг ка1 ле/гџатоу хЛуртјд. — Упореди Г. Бепекеп у ор. сН. I. 2. стуЗ. 2508. 9Т ) Уагго, <1е Ип^иа 1а1. VII, 88. ® 8 ) Г. Де СоиЈап^еб ор. сИ. стр. 36 (37). 99 ) Мидићевић ор. сИ. стр. 123 — 4 прим. 2.