Просветни гласник

1162

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

позивати. У колико сам ја могао истраживати осим НеаусМоз-а, којн спомиње само облик хбЛЛ^ра, ие дајући тачно значење те речи, једини је позни 8игс1аз, који з. т. хбХура вели: аТгод е<рг\тб<;, што се такође са 1'гитепШш сос!ига преводи. С. ЈУасћзтиЊ, у своме делу: с1аз а11е Опесћеп1ап(1 јт пеиеп, на стр. 122 вели: ,ВЈе хб/.(1)ур<х ћез1ећен пасћ аИсћпвШсћег 31Ме аиз ^екосМет \\'ај/.еп тИ Козтеп, Мап4е1п, Сггапа1арМкбгнегп, Ноп1§, аисћ \уоћ1 8езат ип(1 ВазШепкгаи!". Ну, у колико овде има старохришћанског обичаја, то ћемо одмах видети. Пре свега пак морамо напоменути, да нам сличност назива необично важна изгледа, те бисмо склони били, да им признамо и исти извор. Ову истоветност извора не само за обичај код садашњих Грка, него такође и код старих, још јаче нам истиче и битност самог нредмета, што се кољивом назива, као што ћемо мало после видети. Није тешко иогодити, да, претпостављајући истоветиост извора, мора се доћи на мисао, да је нашем кољиву његово првобитно име изгубљено; и да смо на место тога узели и посрбили грчку реч хб^рог. Свима је нама добро познато, да се под кољивом разуме кухана пшенида, која се искЉучиво за прослављање славе и за душу покојника куха. И у једном и у другом случају ми видимо, да се под тим мора разумети жртва, која се покојнидима приноси; а ово опет као год и слични обичаји код Грка, води нас у ону прошлост, кад људи још нису умели пећи хлеб, него су себи справљали храну искључиво кухањем. Да је ово веома вероватно, доказује нам и аналогија других обичаја, где се нпр. нри врачању и т. д. употребљавају стара, прастара оруђа, и ако би се модерним могло боље послужити. Али, у томе се баш и стастоји суштина и важност народног сујеверја и нар. обичаја, што они остају увек у свом првобитном облику, те нам тако износе ступањ културе оног доба, у коме су они постали. 103 ) Нама мора чудновато изгледати, да се ниједно од куханих јела као жртва херосу не спомиње у старо-грчким изворима под именом хбЛирог; докле се за плодове и различите врсте колача налази и више имена. 104 ) Е. Коћс1е нриношење жртве херосима и подземним боговима у облику кухаиих јела тумачи тиме, што су они увек замишљани да у земљи живе. 105 ) Веома сличну врсту жртве налазимо ми и код Индуса, јер Шану, син Брамин, из VI в. пр. Хр. прописује како треба да се спреми покојнику жртва — бгаскШа —, коју треба да скуха домаћин од пиринча, млека, корења и плодова, те да би тако задобио наклоност својих умрлих 103 ) Упореди М. Ноегпев: сИе ТЈг^езсћЈсћ^е с!ез Мепзсћеп стр. 24 и даље. 10): ) Г. Бепекеп ор. сН. стр. 2507. 1°5) РЈјуећцг СТ р_ 150- ^з е ј ђезопДегеп 6е1е§епћеЈ1еп \ућ'<1 Деп Негоеп еш Ор&гтаћ! аиз &екосћ(еп Вргазеп ћјп§е81е114, ги с!ет тап 8Је ги 6а8(;е Мек; 8Ге зхпД ш ЕгДеппаће, пГсћ(; ћгаисћ(; тап јћпеп те (1еп 01утр1егп, с1еп БиС!; Зег Ор1ег§аћев 1т Батр! пасћ оћеи ги 8с1пскеп.