Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1163

лредака. Само онда може зга<Мћа бити покојнику повољна, ако је скуха на по обреднпм прописима, 106 ) После овога нама није тешко доћи до једног сасма вероватног закључка. Грчка реч хбЛгфог очувала се у нашој речи кољиво; али за грчку реч није бидо поуздано значење, те се оно на основу свега до сада реченога може утврдити према значеву наше речи кољиво. Овим би начином била испуњена једна празнина у познавању хероског култа код старих Грка, који се са нашим обичајем славе скоро до идентичности подудара. Оваквом тумачењу саме ствари помаже и један монументални споменик, 10 ' један звонасти кратер из беотске Фабрике, на коме је представљена једна девојка, која једном женском божанству на чинији, украшеној гранчидама, подноси плодове и у средини чиније једну представљену гомиду начега, што 0. Кегп, као и 0. Кићепзоћп сматрају за неку врсту кодача— аџџнрсдр 10 *) — у коме је забодена једна упаљена свећа. — Ми ћемо о свећи говорити мадо доцније, а овде ћемо се задржати само на оној представи, гато други испитиваоци сматрају за аџсриртг. Пре свега по самом облику та нам представа не даје ни најмање права, да је колачем назовемо, јер а/ирк/ОЈУ је била врста колача, на чијем су ободу биле пободене запаљеае свећице, док горња представа има облик гомиле у чијој је средини забодена само једна свећа. Сам тај облик са свећом идентичан је облику, у коме се тако често кољиво прави, а већ је познато, да се у кољиво и запаљена свећа забада. На овај начин ми смо добили аутентичан доказ за употребу кољива било у култу хероса, или, што је све једно, у култу хтонијских богова. Осим тога ми смо познали и значење речи хбХгфог, у којој и ново-грчка. реч у.бХ(Х)гфа као и српска кољиво имају свој заједнички извор не само по облику, него и по значењу. 2. К о л а ч. Ако бисмо се хтели придржавати строгог историјског развитка, онда без сумње морамо признати, да приношење жртве у облику печеног хлеба или колача стоји на вишем и савршенијем стуињу културном. Према ономе, како се колач меси, он није ништа друго, него обичан хлеб, којп је само по облику друкчији, па ипак носи име колач. Исти случај налазимо и код Грба, и ако фкшси 109 не носи никакво

,06 ) Упореди Г. (1. Сои1ап^ез ор. иЈ. стр. 18 (18). 107 ) Ј Ефтјџе<п<4 ар%. 1890 Та^. 5. (0. Кеш). — Упореди 0. Кићешоп у А1ћеп. МШћ. XXIII стр 289. 108 ) Упореди ЗиМаз 8. V. агаатагш. 10 °) АЉеп. VII, 390 <1.