Просветни гласник

1168

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

учини, јер се тим такнућем дошло у додир са каквим духом, који се можда баш у том часу жртвом наслађавао. Да тога не би било, употребљавају се апотропејска и катартична срества, као што је и кађење тамњана једно такво срество. Да је кађење једно апотропејско и катартично срество, можемо доказати небројеним примерима, које нам пружају не само обичаји разних других народа, него и писди кдасичних народа. Паљење раздичитих кадила имало је код Грка апотропејско—катартични смисао, као што нам то сведочи 8сЈго1. ас1 Аезску1. Сћоерћ. 96. 13 *) бепгиз ас1 Леп. VI, 741 каже, да т 8асг13 отпИ)и8 1гез зип! 181ае риг§а1;]опез; иат аи1 1ае<1а ригуапГ е1 ж1рћиге, аи! адиа ађ1иип1, аи!; аеге уепШап!, диосЈ ега! Јп заспз БЉеп. Исто то тврде и Е. КоМе 134 ) као и Ту1ог. 135 ) Исти је случај и са употребом тамњана како при славским обредима, тако и у самом божјем храму. Сам начин, на који се кађење врши доказује нам јасно, да се тиме не циља на приношење жртве, него на нешто друго, т. ј. на изгањање злих духова из светиње и чишћење верних од њих. Треба се сетити, да се у нашој дркви испред царских двери кадп на све стране, а осим тога да се за време великог поста по целој цркви кади. 136 ) Исто се то дешава и при прослављању славе, где „се окаде кад се моле Богу, и кад дижуу славу...", па шта више, код нас је то тако јако укорењен обичај, да „се Срби свакад најпре каде, кад се год кућански моле Богу." 13 ') Ми сад видимо и знамо због чега то Срби чине, јер пред Бога треба чист изићи, па се с тога и прекађују. 138 )

Као што се види све су ово случајеви, у којима већином и наш народ сматра да се ' може нечистим постати. Ну, и ово нитање, као и многа друга, изискују нарочиту студију. ш ) 1л1)еск, А§1аорћ. стр. 632. 13 ») Е,оћс1е, Раусће II, стр. 75. ».... АиаШзршз с!ез ЗсћасШсћеп (<1игсћ Реиег ос1ег аисћ пиг (1игсћ Каисћегипд) * |3б ) Ор. сИ. Вс1. II. стр. 441: (Не 8јие, Негс1еп ип(1 Н1г4еп с1игсћз Геиег §ећеп ги 1а88еп, сНе бргеп&ипЈ* топ ^Уаззег пп1 ^огћее1'2\те1§еп, Даз Каисћегп т1(; луоћМсћепЛеп Кгаи4ега, т1(; Но1г ипД 8сћ\ге?е1 136 ) Л.еп пример, који нам објашњава овај начин кађења у цркви уз правилно тумачење кађења у оиште, пружио нам је Св. Ћоровић у своме »Барону из Дангубице* (БранковоКоло, 1091, Бр. 31, стуб. 975), где се овако описује једна домаћица: »Једино што газдиница Сока не да Савки да ради то је — кађење. У очи свакога свецаили недјеље она собом кади све кутове у кући, побожно се крстећи и читајући »оченаш« и »Богородице ђево«... А то све она ради због нечистих бића, као што су : ђаводи, вјештице, вукодлаци и остаде утвари * — Ово нас потсећа на обичај Дрнаца са Златне Обале, да зле духове батинама и запаљеним буктињама из својих насеља у шуме гоне. Упореди Ту1ог, ор. сН. II, стр. 200; Е. КоћДе, ор. сН. П. стр. 239. прим. 1. 13 ') Милићевић ор. С14. стр. 116. 138 ) На Пељешцу чобани и жене идући у шуму по дрва, боје се уједа отровних змија и паука, и онда носећи при себи руту певају песму »....рпс1а тпот је ги1е 1