Просветни гласник

1384

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Н. Л.епо! Сад стижем до рог1е. Ф. агггис — агпле — агп^е. Н. Врло добро! И посдедње: Станем код рогГе. Ф. т'агге1е — т'агге1е — т'агге1е. Н. Сасвим добро! Честитам! Еао за ирви пут врло си депо изговорио речи. Сад нек Драгутин понови Франнуске гдаголе, без сриског. Драгутин. тагске — тагсће т'арргосће — т' арргосће аггме — атппе т'аггИе — т'аггНе. Н. Од ли чно! Ти си Француски мисдио, реку смо прении, сад можете бацити у воду даску — српски језик — преко које сте предазиди. Сад нам ваља научити цеде реченице. Пре но што то отпочнемо, хоћу да вас на нешто подсетим, што сте и сами видеди тодико пута. На трамвају, у омнибусу, на лађи иди на жедезници, видеди сте и чуди сте мајку иди дадиљу с дететом. Тад сте могли опазити, како се дете убрзо узнемирило, како се нопедо мајци или дадиљи на кридо или стало на клупу, да би могдо гледати кроз прозор. Чим спази штогод, како се креће, одмах пружи прстић, показује предмет и назива га, али само једном речи, коју понајвише разуме само мајка. И мајка сад понови детињу реч, изговори је правилно и јасно, и доврши реченицу, коју је малишан тек само наговестио. Детиња је реч скоро увек превод оне радње, која занима његову пажњу; и та реч може бити само глагод. И шта више и тамо, где дете само назове именом предмет, оно опет мисли радњу. Ово осећа мајка и отуд се не задовољава само тим, да даде право име за оно што дете види, него она увек прави цеду реченицу, која изражава у целини, у вези, оно што је дете видедо. Тако ћемо и ми радити. Ви, као мадо дете, представите у духу оне четири радње, о којима смо мало час говориди и изразите их Француски гдагодским облицима; а ја ћу, потом, исто баш као мајка, правити потпуне ставове. Дакле, Јоване, кажи ми први глагол! Ј. тагсће — тагеће. Н. Је ја — Је тагсће ка роНе — 1а рогГе. Је тагске уегз 1а роНе — ^егз 1а рогГе. Видите ди правац ? ^егз — г-егз! Је тагске оегз 1арог1е — Је тагсЈге ^егз 1а рог1е. А други гдагол ? Ј. арргосће — арргосће. Н. Је ја — Је т'арргосће <1е 1а роНе, <1е 1а рог1е — Је т'арргосће (1е 1а рогГе — Је т'арргосће <1е 1а рог1е. Други глагод, Јоване! Ј. аггме — агггие. Н. Је ја — Ј'аггже а 1а роНе 1 ) — а 1а рог1е. Мој покрет руком јасно казује шта значи речица а. Ј'аггже а 1а рогГе — Ј'аггже а 1а роНе. А сад последњи! Ј. агге1е — аггеЛе. Н. Је т'агге(е а 1а рогГе — а 1а роНе. Је т'агге1е а 1а роНе — Је т'аггИе а 1а роПе. Сад ћете се изненадити: слушајте само!

Ј ) Жарив ала порт.