Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

1291 1..

свог повереника Да.ла Манту, да код краља ради о намишљеном предузећу, а Ренезија да поново упути у Арбанију. 112 ) Због тога сада нестаде неповерења, што га једно време беше код војводе према целом раду, а настаде још веће расположење кад му вице-краљ после ове прве посла другу а наскоро потом и трећу групу људи из Турске, који у Итадији тражаху помоћи да се ослободе од Турака. Тим изашиљањем све нових група вице-краљ је нарочито ишао на то да код војводе савојског непрестано одржава добро расположење према започетом предузећу. И у томе се није преварио, јер војвода нарочито лепо ирими последње изасланство, што му га послаше из Напуља и у коме, према извештају мдетачкога посданика, беше некакав архијепископ босански (!) с четворицом кадуђера, од којих је војвода добио подробнијег обавештења о пршшкама у Турској, па још кад му шпански двор стави у изглед, да ће му следеће године дати војске и бродова, како би озбиљно приступио извођењу намераваног похода, војвода помисли да му преговори с овим изасдаиством неће бити на одмет. 113 ) Али придике не беху такве да се могда остварити жеља војводпна. Оне биваху све заплетеније и у Итадију свакога дана стизаху све друга изасданства од Хришћана под Турцима, која се више нису обраћада само вице-краљу напуљском и војводи савојском већ иђаху и папи, војводама од Мантове и Парме и ведиком војводи тосканскоме, док су други покушавади да у предузеће поново увуку надвојводу аустријскога и ћесара. Усдед тога настаде права утакмица између ових изасданстава код итадијанских дворова, тако да се код многих кнезова јавише прохтеви за ведиким предузећима, ади све номоћу шпанскога краља. С тога војвода савојски, осдањајући се и сам на обећања шпанскога двора, а будући под свежим утисцима преговора с изасданствима, и ако се није хтео освртати на ову утакмицу, да не би своје иаде заснивао ни на чему, посда капетана Ренезија у Рим, камо одмах оде и Дада Манта. А како у Риму беху нека од тих изасданстава то ова двојпца радећи код папе за војводин рачун имађаху још и да мотре на рад изасданика, међу којима је бидо и од оних што су радиди с војводом Грданом ади не за рачун војводе савојскога већ непосредно вице-краља напуљскога. 114 ) Ну ова двојица не остадоше дуго у Риму. 5. декембра 1608. год. стиже у Турин Дада Манта а на некодико дана потом врати се и Ренези. Само војвода назирући да се овом другом мере кораци, хтеде га мадо укдонити од подозривих и жељних новости, зато му нареди да остане ван Турина, у детњиковцу Маргарити, где је на њ бида обраћена нарочита 112 ) У депеши од 2. августа. 113 ) У депеши од 31. августа. 114 ) Међу овима у доба од јула до новембра .608. год. нарочито се истицаху кадуђер Дамњан и Доминиа Андријашевић (8епа(;о аесге4а, ВГзрассг Лег геИ. е ргок. гп 1>а1тагга, б1га ап. 1608).