Просветни гласник

1292

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

пажња, и забрањено му општеље с ким бидо. С тога се млетачки посланик у депешама из тога доба жалло како нема придике ни могућности да се извести о Ренезијевој мисији у Риму. Алн ипак је могао докучити да је у Арбанију отишао заповедник напуљског брода „Л.ињи" с капетаном Јованом Даничићем и двојицом српских калуђера, и да се очекује апхов повратак па да се утврди план о акцији. 115 ) Међутим Петар Контарини желео је да дозна нешто више, и није дуго чекао да задовољи своју радозналост. У половини јануара 1609. год. капетану Репезију би допуштено да може доћи у Турин. И он, као ревностан достављач послаников, ни сада часа не почаси већ улучивши прву прилику да се искраде, једне ноћи умаче у послаников стан и достави посланику о својој мисији у Риму. По његовим речима, војвода савојски видећи како се с предузећем одгађа од данас до сутра и да у извештајима изасланстава има много измишљенога, због чега све њихове извештаје треба добро проучити, проверити и испитати, мислио је да умоли папу да одврати шпанскога краља од предузећа у Арбанији, те е Ренези био почео радити на томе код кардинала Боргезе, али му комендатор Дала Манта одједанпут јави да прекине даљи рад, јер је војвода дознао како је шпански двор био одлучио, ако се војвода неће ставити на чело експедицији, да ће се то понудити војводи од Парме. Поред тога Ренези том приликом извести Еонтарииија и о раду других изасланстава, међу којима је било неколико лица из прве и друге групе авантуриста, а који су радили у Риму и у Напуљу. 116 ) Услед таквих прилика рад на покрету Хришћана ослабио је и код војводе је поново настало нерасположење тако да није показивао воље да се и даље занима мислима о пустоловном предузећу. У осталом, прави рад на овом послу мораоје слабити, јер је Шпанија, као покретач свега тога, била заузета другом бригом. Па и само предузеће све више је губило првобитни карактер ослобођења Хришћана испод турског јарма а добијало је вид другог, напереног против млетачке републике. Одлагањем пак акције од данас до сутра учињено је да је и код највећих усталаца, главара српских, нестајало оног првог одушевљења, и док су се поједини авантуристи користили измишљајући чуда од пројеката и обмањујући све редом, положај оних првих био је доста непријатан. Шта впше крајем 1608. год. настаде опасност по војводу Грдана. У депеши од 20. новембра 1608. год. которски провидур Франческо Морезини јави како се говори да ће паша херцеговачки ускоро доћи у Нови (у Боки). да поправи и учврсти град, а потом да на послушност нагна Дукађинце и друга околна племена, што се беху побунила против султанове власти. 115 ) У депеши од 20. децембра (8епа1о весге1;а, Бјзрассг Тоггпо , Шга ап. 1608.) 116 ) У депеши Контаринијевој од 17. јануара 1609. тод. (8епа1о весге1;а, Лирассг Тоггпо, Шга ап. 1608).