Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1293

За тај пашин долазак био је чуо и војвода Грдаи па бојећи се да паша није дознао за његове иреговоре са Западњацима, преко Ива Риштванина замоли Которанина Јакова Пасквалија да у провидура измоли допуштење да се, у случају опасности од паше, може склонити у Котор у кућу његову. Али кад је провидур био упитан, одговори Пасккалију да то не може допустити све док не добије одобрење од Сената, коме се у горе поменутој денеши обрати за савет. 1 ") На то Сенат одговори овоме да каже Пасквалију, а он да то достави Грдану, како је незгодно да се овај склања у Котор, и да то буде тако рећи на очи паши, зато, ако нема другога излаза, нека се склони на Хвар или у Шибеник. 118 ) Ну до тога не дође. Међутим због тога војвода Грдан морао је бити пажљив и неко време застати с радом. Тако је морао радити и следеће године, и ако је побуна Дукађинаца и још неких племена у Горњој Арбанији изгледала згодна за његово делање. Поменута арбанаска племена пошто су се побунила, у априлу 1609. год. нападоше на Турке и оне Арбанасе што не хтедоше пристати уз њих, због чега нападнути затражише помоћи не само од суседних паша већ и од босанскога. 119 ) Па како за Дукађинцима наскоро пођоше Клементе, Кучи, Пипери, Братоножићи, Бјелопавловићи, Хоти, Кастрати, а с овима у договору беху и Арбанаси из покрајине Кроје, и говорило се да су у дослуху с Хришћанима у Скадру и у Новом, 110 ) Турци стадоше скупљати велику војску, да што пре угуше покрет. Тада се на Арбанију беху упутили санцак-бези од Пећи, Призрена и других околних градова, док су се паше од Босне и Херцеговине спремале да ударе са севера. Херцеговачки паша окушвао је војску у Зупцима и у Требињу, те очекујући пашу босанскога с његовим спахијама бавио се у крају суседном војводи Грдану, зато овај неспреман није се смео маћи нити давати и најмањега знака од свога рада и договора са Западњацима. Дакле, морао је мировати. 121 )

117 ) У депеши провидура которскога Томе Контаршшја од 20. новемЗра 1608. год. ■(8епа1о зесге1а, Ђгарассг Лег геН. е ргои. гп 1)а1таг:Га, Шга ап, 1608.) " 8 ) 8епа,1;о весге^а, ЂеИ1)егаггот, Ке^. 99. Јо1. 105. 119 ) У депеши шибеничкога кнеза од 14. маја. (8епа1о аесге1;а, Ђгзрассг пег геИ. еГ ргог\ гп ЂаХтагга, ЈИга ап. 1609.) ш) цј то С у Турци похитади да угуше покрет Брђана и Арбанаса није толико причнњавао он сам, јер је устанака било и другде, већ бојазан да су га изазвади Западњаци. Бо речина которскога лровидура Франтеска Морезина, у депешп од 9. јула, Турци су били ухватили неког Оиишанина, који је при себи имао папиних писама упућених Хршпћанима, у којима су ови наговарани да изненада нападну на Скадар и ла Нови, зато га је паша, под добром стражом, послао у Цариград, а у Новом сменио капетана и постарао се да обезбеди град од изненаднос наиада, (8еп. аесге(;а, Ш>расс1 •Аег геИ. е ргок. гп 1)а1тагга, К1га ап. 1609). 121 ) Птет.