Просветни гласник

1294

ШРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

А.ди као што се крајем 1608. и почетком 1609. год. опажа застој у раду војводе Грдана, тако се опажа и у раду његових повереника у Итадпји, где ови више не наваљују као оно раније, кад су радиди у Напуљу, у Риму и у Турину. Кад је 31. јануара 1609. год. Ренези кришом ноћу отишао Ђорђу Барбаригу, млетачком посланику у Турину, јавио му је како војвода нема никаквих вести из Шпаније те је с тога разрешио од дужности двојицу Грданових посредника: капетана Јована Даничића и кадуђера Дамтвана, који су тада биди у Риму, ади су пре тога биди добиди поруку од војводе да оду у свој крај и да тамо извиде како стоји његова ствар. 1 ") Истина, код војводе се још бавио Ренези с некодидином Арбанаса ади, судећи по депешама Барбариговим, мисао о предузећу поступно је ишчезавада тако 'да у половини године, у депеши ОД 30. јуда, овај могаше јавити само то да војвода савојски држи при себи још некодико дида, која му говоре и утичу на н. да не напушта мисао о освајању Арбаније и њој суседних крајева. Рад на том посду бивао је све тежи а отежавале су га прилике, у којима се надазида Шпанија, 1 '") зато у даљим депешама Барбариговим све мање има помена о томе. Истина, Ренези му је још некоднко пута додазио крадом и саопштавао му шта се говори на војводину двору у погдеду Арбаније, али впше нема ни најмањег номена о томе да је војвода радио на предузећу. Овај је био дигао руке од тога посда, ади зато Ренези увераваше Барбарига како, на супрот војводину незаузимању, на томе озбиљно раде Шпанци, а нарочито вице-краљ напуљски, тако да ако ови не буду заузети где на другој страни, сдедеће године шпанска Флота извесно ће се кренути на освајање Арбаније. 124 ) Ну док је овако војвода савојски поступно нануштао мисао о освајању Арбаније, о осдобођењу Хришћана од Турака и о стварању нове хришћанске државе на место Турске, а капетан Ренези проводи се на рачун својих пројеката, које је он сам проигравао дошаптавајући млетачким властима о свему што се тамо радидо, дотде су други посредници биди преузеди његов рад и ишди из Напуља у Рим и обратно нудећи своје услуге. У то доба на,рочито беху развили свој рад Адександар из Паштровића, самозвани Маћедонац и вдадика СтеФанески. Али ни капетан Даничић и кадуђер Дамњан нису седели скрштених руку. Они су се и даље бавиди час у једном час у другом месту покушавајући да придобију ког од кнезова итадијанских, неће ди пристати да буде извршидац њиховог пројекта о ослобођењу Хришћана од Турака. 125 )

122 ) 8епа1о весге1;а, Бгзрассг Тоггпо, Шга ап. 1608. 123 ) У депеши од 30. јуда 1609, (1%8рассг Тоггпо, Шга ап. 1609). 124 ) У првој шиФрованој деаеши од 5. септембра 1609. год. ( ШЛет). 125 ) У депеши од 3. октобра. (8епа(;о зесге1;а, Ђгзрассг Тоггпо, Шга аи. 1609.)