Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

1387

83'. Ђир1еигит огЂеИсит Уе1. По бујним иредалписким ливадама иод Миџуровим врхом идући Поиовој Ливади а и на Св. Никоди Старе Планине, на висини од 1400—1700 м. Цвета јуна, јула. Дуговечна, са свим глатка биљка. Ризом је потврђи, разграњен, тера обично само по једну стабљику. Стабљика је дупке, усправљена, укочена, лисната и тек од половине разграњена у дуге, једноставне гране. Доње је лдшће дугуљасто-динеарно, са много уздужних нерава, при основи је постепено сужено а при врхујенешто затубасто. Горњејепри основи раширено, те личи на зељаст рукавац који у пола тек обухвата стабљику, први врху је ностепено сужено у линеаран наставак. Амбрели су на дугим петељкама и подбочени су омотачем, који се састоји из 2—6 зељастих листића, који су ланцетасти и зашиљени. Амбрелови краци врло неједнаке дужине има их 6—10. Љстићи омотачка су линварноланцетасти, дужи од амбрелчића и имају три уздужна нерва. Цветићи су наранџасте боје. Дименсије: стабљика 35—60 см. висока; доње лишће 3—4 мм. широко, 20—25 см. дуго; рукавци средњег лишћа (на стабљици) око 8 мм. широки; дужи амбрелни краци 3—4 см. дуги амбрелчић има од прилике 1 см. у пречнику. Ова се врста у много чему приближује В. с1тег8ф1тт-и, ну опет је ова потоња друкчија због надувених скоро опнастих рукаваца горњег лишћа, које са свим обухвата стабљику, даље с тога што нема омотача, што су јој листићи омотачка краћи, што јој је цвеће отворено жуте боје итд. Геогр. ареал: Бугарска. 84. РгтргпеПа ро1ус1аАа Вогзз . НеШг. (синон. Р. рагпа881са Во183 Н.). По предалписким пашњацима на Острозубу више Рупља, на Стрешеру, Бесној Кобили, Власини и Мотини. Цвета јуна, јула. Дуговечна глатка биљка. Стабљике су усправљене, браздовите, при врху рачвасто разгранате. Доње је лишће перасто-дељено; листићи су исечени на врло узане режњеве, који су ивицом цели. Горње је лишће такођер перастц дељено на врло узане, линеарне листиће. Подцветно је троперо, кончасто, насађено на врло широку, крилатну дршку, која је ивицом сушна. Амбрели су сложени од 8—13 кракова, исто тако и амбрелчићи. Цвеће је ситно, бело. Плод је дугуљаст а завршен је кончастим стубићима, који су скоро дужи од њега. Дименсије: стабљика је висока 20—35 см. листићи доњег лишћа 8 — 12 мм. дуги а 0.3—0,7 мм. широки. На први поглед лако се може да побрка ова биљка са Сагит дгаесит или Жеит МтеШпа, којима по хабитусу доста личи. РшргпеИа бахфада Б. која је горњој врсти најсроднија, разликује се већим узрастом, ваљкастом, маљавом стабљиком, лишћем са крупним, овалним листићима, овалним плодићима. Ову сам биљку најпре нашао на Стрешеру, 89*