Просветни гласник

1338

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

Мотини и око Власине у врањском округу (сравни: Адамовић А11§ет, ћо*. 2. 1896 г.). Геогр. ареал: Грчка, Италија. 85. ВГазо1еШа 1>а1сапгса (Синон: В. Шђегова Уе1. Рапс. Ге^гоу.). Но предалписким пашњацима на Басари, Видличу, Острозубу, Стрешеру,Ракошу и целој Старој Планини (сравнн: ,о вегет. ј. и. Срб." стр. 32. и „Нсшине за Фл.. Краљ. Срб." стр. 7.). Цвета маја, јуна. Кртола је пуна, округласта или јајаста, лешникове величине. Стабљика је усамљена, већ од основе усправљена и ситно маљушава; од половине на внше је гола, у горњем делу или само при врху грана се у 1—3 једноставне гране, које су танке и дупке стоје. Љшће је голо или доње кратким чекињицама обасуто, обимом је троугално, два пут перастосечено; кришчице су врло узано линеарне, чекињаве. Рукавци су сви голи, доњи су нешто сужени, горњи су беличасти, двоушасти. Амбрели су на усамљеним гранама, сложени су од 6—10 усправљених кракова. •Ллстићи су омотачка узано-линеарни, дуго зашиљени и исте дужине као петељчице. Петељчице су дупке усправљене, скоро исте дужине нао плод г који је црн, сјајан. Дименсије: стабљика 20—45 см. висока; краци штита 2—3 см. дуги; обод лишћа 2—3 см. у пречнику; плод 3—4 мм. дуг. Разликује се од В. тћегоза Косћ, која расте у Италији, Далмацији, Црној Гори, Херцеговини, Босни и Истри, у овоме : много је нежнија, стабљика је од основе одмах усправљена (код В. ^иђегоза је вијугаво усправљена), лишће је мање, са много тањим, вијугавим кришчицама, рукавци су са свим голи (код В. Шћегова свагда ивичицом трепавичасти), гране усправљене (код В. 1и1)егоза нешто више разведене) кракови штита су усправљени, тањи и у мањем броју, листићи омотачка су ужи и дужи,.. п .10Д прилично мањи. В. Ђа1сатса се нешто нриближује сродством и грчкој В. рагпаззгса Вогзз. НеМг. али ова је много нежнија, са врло разведеним гранама, ширим омотачевим листићима и свагда са 3—7 крака у штиту. Албанешка (и северо-грчка) врста В. ртсИсоГа Наизкп. одликује се опет штркљастијим растом, рачвастим гранама, длакавим рукавцима, ширим кришкама листића, ширим омотачковим листићима, већим плодићима итд. Ову су биљку пок. Панчић и пок. Петровић држали за В. Гићегоза Косћ и као такову је описали. (Дод. Фл. Кнеж. Срб. и Фл. окол. Ниша стр. 336. 8ић Ггеуега!) . Наши се примерци не слажу потпуно с описом ауторовим, а то у овим тачкама: што је стабљика ређе усамљена (само у вишим пределима нпр. на Миџору, расту и код нас усамљени примерци) већ махом избијају по 2—4 из исте кртолице; што се стабљика не грана при врху (или у горњем делу) него или одмах у доњем делу или од половине; што су