Просветни гласник

1354

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и из књ. 31—45), а од песника О ун 1 ; у IV р. Цицеронове В1зри1а11опез Тизси1апае I или V, <1е оШсИз I иди III, Виргилова Аепе'13 и Хорацијеве Оде. Француски језик. У I р. ионављање о иравидним обдицима и допуна неправилних глагола, из синтаксе о реду речи и употреби ауо1г и е!ге; у II р. понављање неправидних гдагола и главније о временима, индикатив и конјуктив; у III р. све остало из синтаксе. У сваком разреду усмена и писмена вежбања у школи и код куће у превођењу на Француски. Сваког часа вежбање у говору на основу протумаченог чланка или догађаја из обичнога живота. Учење на памет речи и Фраза. Лектира: у II р. УоШпге, Шз1оке (1е Сћаг1ез XII или 8е§иг, ВМоп-е с1е Каро1еоп е! с1е 1а §гап<1е агтее, а другог полгођа: Ргозрег Мептее Со1отћа или приче од Ваис1е1-а; у III р. Шсћаис!, Сго1за(1е I или III или Т1иегз, ЕхреДШоп еп Е§ур1е, и од почетка јанаура једну од ових драма: Сн1, Ногасе топ СогпеШе, МћаИе или ВгИашсиз од Расте-а: у IV р. МоМезцшеи, Огапс1еиг е! с1еса<1епсе с1ез Котатз; од почетка јануара тумачење једне од ових комедија од Молијера; В'атаге, Ве Вош'§ео1з ОепШћотте, Без Ргес1еизез Ш(Пси1ез. У оба виша разреда, кад се сврше драме или комедије, читају се неколике лирске песме од Ап(1ге Сћешег, Вегап§ег, АКгес! (1е УЈдпу, А11'ге(1 (1е Миззе!, а пре свега од У1с1ог-а Ни§о. Одређена је и приватна лектира за оба виша разреда и то приче од Соррее или Егсктапп-Сћа1пап1-а. Историја. У I р. историја Римљана до Константина Великог; у II р. од Константина Великог до 1453. г. поред главних ствари из Оссн1еп1з-а у средњем веку; у III р. историја грчка до 146. г. пре Христа с нарочитим обзиром на друштвено уређење и културу; у IV р. историја модерне Европе и грчка борба за ослобођење. Метода је као и у јелинским школама, (наставник иредаје, ђак учи на памет код куће, па то идућег часа у школи репродукује). Дубља разрада историске грађе и овде је нешто необично. ГеограФија. Ирема последњој уредби, да се ученици не би преоптеретили, геограФија се не предаје засебно, већ у вези са историјом, где то ова захтева. Метода је као и у јелинским школама. Математика. У I р. учи се први део планиметрије; у II р. тежи делови аритметике, планиметрија и алгебра, које се завршују у III р.; у IV р. стереометрија. Тригонометрија је била обавезна за све ученике и учила се у IV р., па је тако п данас, само што долази после стереометрије и планитригонометријз. Штосетиче методе, има се напоменути ово: тражи се многа грађа, више се теорише него у јелинским школама, мало је практичног вежбања особито у геометрији, и ако се последњим програмом јако истичу вежбања. Настава тече овако: наставник окрене леђа ученицима, пише бројеве или црте на табли и решава проблем или