Просветни гласник

1356

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

опште да изнесу школске потребе. Ну, овај задатак врши одбор само Формалио, јер не присуствује редовно испитима, па зато овај извештај и не подноси. Школска година почиње 1. септембра, а свршава се 30. јуна и дели се у два полгођа, зимски течај до краја Фебруара и други летљи од 1. марта до 30. јуна. Велики школски одмор траје два меседа (јули и август), и осим недељних дана не ради се у току школске године 20—25 дана због народних свечаности и великих црквених празника. За испите у почетку школске године треба 15—20 дана, те и настава почиње између 15—20 септембра, а на крају године 20—25 и 10 — 15 дана у јелинским школама. Осим овога 6—8 дана утроши се за спрему око испита код куће, и 15 дана за нонављање у школи. Укупно око овога припремања утроши се 56—68 дана у гимназијама и 46—58 дана у јелинским школама. До скора су били и испити на крају првог течаја, за што се трошило још 10 дана, ну, они су скоро укинути. Испити су пријемни у почетку године, кад ученици хоће да ступе у гимназију, а врше се пред свима професорима и обухватају све предмете, који се уче у III р. јелинске школе, и то писмено и усмено из грчког, математике и историје; из осталих предмета само усмено. Пријемни испит за I р. јеленске школе, који је у најновије време уведен, полаже се из четири вида рачуна са простим бројевима, из веронауке, правилног читања новог јелииског текста и нове грчке граматике; писмено се тражи само да брзо пишу и не греше у ортограФи .ји. Накнадни испити полажу се из иојединих предмета у почетку године ради превођења ученика, који нису показали довољан успех. Из колико се предмета може полагатп накнадни испит, с иочетка није било одређено. па се хтело и то да уради. 1884. г. није могло бити накнаднога испита из грчког језика, већ би ученик због недовољног уснеха понављао разред, па ма какав успех показао из осталих предмета. Исто тако забрањен је накнадни испит из више од два предмета, акојеједан од њих математика или латински језик, а други је иеки други предмет, и из више од три остала нредмета. Доцнијим наредбама још строже су забрањени накнадни испити из математике или латинског језика, и у исто време из још некога предмета, као и из три друга нредмета, те ученик мора понављати разред, ако покаже слаб уснех из математике или латинског језика и још којег иредмета, а исто тако ако има слаб успех из три друга предмета. Поновни је, дакле, испит допуштен само из математике или само из латинског језика или само из друга два предмета, па и то ако је успех учеников „прилично добар", кад се оцене из свих предмета саберу и тај збир подели са бројем свих предмета (оцена треба да изађе 5, „прилично добар"). Резултат поновног испита зависио је пређе само од проФесора, који је предмет предавао, а сад о томе одлучује цео колегијум.