Просветни гласник

1366

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

Не може се одрицати да та традиција има за основу једн]' тачну идеју. Сваку државу прате погодбе њеног порекда: ниједна не може да измени своју историјску базу, и ако је истина да се једна држава одржава истим средствима којима је основата, то вреди, изгдеда, и обрнути закључак, да је по правилу једиа држава основана с оним средствима, којпма се она одржава: да према тоие држава која постоји само с помоћу мача, има мачу и за свој опстанак да захвали. Народи дају често у причама о основаљу НзИхових градова израза свести о свом народном карактеру и свом историјском позиву. Куповина и лукавство била су средства која су, по причи, употребљена при основању Картагине: срећније није могао бити симболизиран дух тог трговачког народа. За Рим се ка?ке да је основат мачем, основао га је један јунак: само такав основач био је достојан велике марцијалне државе и никакав други. Али није традиција представљала Ромула само као ратничког основача и војничког организатора младе државе, него, пошто је био први краљ, и као творца основних политичких установа. Стога се уопште приписује њему подела народа на трибе и курије, а неки држе да од њега датирају и два сталежа, патрицији и плебејци, као и патронат и клијенство. Напротив религијозне институције највећнм делом приписују се Нуми. Дабогме ни Ромулов Рим није могао бити сасвим без божје службе. За неколике храмове, за храм Јупитра Феретрија и храм Јупитра Стратора, прича. вели једногласно да их је Ромул основао; осим тога вели се за њега, да је он основао многа светилишта и олтаре, да је установио многе свештеничке чинове, и да је уредио сакра поједиаих курија и уопште начин божје службе. Али култови, које је тобоже он засновао, нису ближе означенн. Чак су се колебала мишљења, да ли је Ромул или такођер тек Нума основач Вестиног култа, најпримитивнијег култа сваког сталног насеља. Напротив други један дубок и религијозан институт није могао никако бити датиран Нумином владом, институт ауспиција. Јер управо основаље, то јест егзисгенција римске државе, као и основање њених Фундаменталних институција морало ,је почивати на божанској санкцији, морало је бити окружено божанским допуштењем, ако је свест римске нације о том да она стоји под заштитом и вођством бесмртних богова и да је изабрати народ провиђења хтела да има чврст историјски наслон. Веровање Римљана у божанско порекло и провиденцијелну намену њихове државе морало је претпостављати онај ан§и81шп аи§игшт, који је имао да одлучи о основању Рима, и који је био основни Факат римске свести. Стога је морао Ромул основати град пошто је запитао аусниције, као што је по консултирању ауспиција завео и основне институције, морао је бити „први и најбољи аугур." Осим политичког уређења морао је ратоборни краљ природно да уреди и ратне ствари младе државе. То му је управо главно дело. .Пошто је град основат, он одмах раздели војнички људство способно за