Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

1367

оружје: оно је тада бројало по Дионисију три хиљаде пешака и три стотипе коњаника — податак, који се сасвим просто објашњава тиме, што је то бида јачина најстаријег легијона. Замишљало се да се првобитна ратна сила римска састојала из једног легијона, и да је свако од три пдемена за то давадо по хиљаду пешака и стотину коњанпка. Да је традиција замишљада тпх три хиљаде пешака и три стотине коњаника првобитно као цедокупни контингенат три трибе, то је јасно и издази из самог броја: то издази и из Пдутарха, који веди да је првобитно Ромудово насеље износидо три хиљаде домаћина т. ј. наоружаних, адп доцнија традицнја је погрешно разумела тај податак и рђаво мудрујући узела да је легијон после уједињења Римљана и Сабињана удвојен, да му је број војника подигнут на шест хиљада пешака и шест стотина коњаника. Аналого, кад је с поменута два пдемена спојено треће, морао је број бити утројен. Плутарх чак веди, у противуречности с мадо час поменутим казивањем, да су већ одмах при основању Рима биди састављени неколики легијони, сваки од три хиљаде пешака и три стотине коњаника. Још даље иде Дионисије, по коме је римска војничка сида при Ромуловој смрти износила 46000 нешака и не много мање од 1000 коњаника — број луд и у сваком погдеду неснретно измишљен, којн издаје лакомисдену руку Валерија из Анције. Еад Дионисије вели да коњаника није било много мање од хиљаде, то ми овде опет имамо оних 900 коњаника доцније традиције, која казује да је свака триба давала контитенат од три стотиие. Али иначе старија верзија зна само за три стотине коњаника уопште или за три Ромулове коњичке центурије. То су три сепШпае есри1, 11то Еашпепзез, ТШепзез и Рисегепзез-. Да ове три коњичке центурије нису могле постојати пре но што су постаде поменуте три трибе, разуме се по себи. Стога, ако је трећа. триба постала тек после Ромула, рецимо кад су Римљанима. придружени Адбанци, то је природно тек од тада постојала једна сеп1дша ецшШш 1шсегеп818. Најстарије име тих коњаника било је Се1егеб. Кад Ливије и Плутарх те целере сматрају за краљеву телесну стражу, тих три стотине целера иди гардиста раздикују од три стотине коњанпка, то је несумњиво погрешка, како према етимолошком значењу речи, тако и према сведочанству боље обавештених писаца. Три стотине целера и три Ромудове коњичке центЈфије једно су исто и мишљење да је Ромул имао тедесну стражу почива само на ногрешном разумевању архаичног имена Се1егеб, делом и жџ причи да је Ромуд у доцнијим годинама своје вдаде постао деспот, јер је као деспот природно морао имати, као и грчки тирани, тедесну стражу. Командант три стотине цедера звао се Шћшшз се1егшп. Што се Ромуду осим основних подитичких и милитарних установа приписују и извесни закони, приватноправног и сакрадноправног садржаја, на пример Фамидијарно и брачно право, то је проста спекулапросветни гласнпк , II књ. 10. св., 1901. 91