Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1511

За овим је трећа тачка основних принципа примљена. већином гдасова без икаквих измена. 4. Дискусија четврте тачке о.снова изведена је у свези с разматрањем распореда часова, који је пројектовадо министарство за средње школе новога тина;') овде је изазвана жива размена мисли, па је утврђено, да се пројектована биФуркација средње школе у старијим разредима, где се латински језик замењује познавањем закона и домовине, не моасе желети с погледом на то, што, по мипгљењу већине чланова комисије, последња два предмета морају учити сви ђаци средње школе, ,јер као предмети опште васпитни, потребни су не само за оне, који после средње школе ступају у нрактичан живот, но и за оне, који настављају своје образовање. При том су била исказана мишљења како је немогућно почињати учење тих предмета тако рано, као што је показано у распореду (познавање домовине у IV р., а познавање закона у V), с погледом на то, што њих могу појмпти тек ученици старијих разреда, који су на часовима исторнје и геограФије стекли потребну припрему за те иредмете; исто тако и о том, да би било добро довести у непосредну свезу предавање познавања закона с историјом, а нознавање домовине с геограФијом, порадп онога блискога односа, који ностоји између ирва два и последња два предмета; али ово последње мипгљење нису иотпомогли други чланови комисије, у колико се оно тицало познавања закона. Други чланови комисије били су противни увађању тих нових -предмета у средњу школу, који још нису довољно разрађеии у методском погледу, и посебице, што се тиче познавања закона указивали су на опит који није испао за руком са тим предметом у пређашњој школи, где је он имао чисто нроФесионални карактер; један од чланова комисије пак исказао је о том мишљење, да ти предмети, сами ио себи, нису бескорисни за школу, али нису онште васпитни, стога се они не морају саопштавати ђацима путем нредавања у разредима, већ с помоћу ванразредних читања, сличним онима научно-ноиуларним читањима, која тако жељно посећују ђаци у слободно време, и из којега они извлаче не мале користи, без онога оптерећавања и заморавања, каква нзазивају разредна занимања. Осим тога, учињене су напомене за часове из историје, геометриског и слободиоручног цртања, нових језика, логике и латинскога језика. Односно историЈе, коју је требало почети нредавати у I разреду, и то не само народне, но „народне у свези са општом", како Је речено у 4. тачки основних принцппа, изнети су разлози да је немогућно ночети је изучавати тако рано, чак и народне, а да се и не говори о општој, чије поЈаве не могу појмити деца таквог узраста, у којем су ђаци млађнх разреда; стога би настала нотреба да се на рачун млађих разреда нојача предавање историје у старијим разредима, за које није довољно назначених 10 часова у нрилогу, и за то, по мишљењу једнога, треба са свим избацити из прва два разреда нредавање историје, као засебног предмета, заменивши га читањем историских прича у читанкама; ио другом мишљењу треба свести на половину онај број часова који је за те разреде одређен, па се ограничити на изу^авање историских прича из народне исгорије, а по могућсгву и из опште. Такав почетни курс историЈе, ио миигљењу других чланова комисије, неминован је, као нронедевтика за потоњи курс историје и мора имати карактер описивања жи-

*) Види Прилог 1.