Просветни гласник

1512

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

вота великих историских, а иарочито, иародиих радиика, слично оним БеђепзММег, које се уче у I разреду немачких гимназија. Сем тога, такав рад изазива баш захтев основних принцииа (т. 2), према којем млађи, т. ј. шши течај средње шкоде мора сам собом иредстављати потпуни курс ниже школе и мора давати у извесној мери неко заокругљено образовање. Поводом питања за број часова из геометриског и сдободноручног цртања, којима је по предлогу дато свега 7 часова и то у три нижа разреда, оштро су исказана противна мишљења: док суједни тврдиди даје потребно пренети те вештине у старије разреде, спојивши геометриско цртање с изучавањем геометрије, дотле су други напротив иалазилл да је много боље дати место слободноручном цртању у нижим разредима, са важнога васпитнога значаја који тај предмет има за развиће верносги погледа и руке, и износећи, да би обавезно учење сдободноручног цртања у старијим' разредима изазвазо некорисно траћење времена, јер Је то пре свега вештина, која није свима подједнако приступачна. Обавезно учење оба нова језика прихватиди су неки чданови као радосну појаву са важности, коју има упознавање с оба нова језика за оне који ступају у више научне заводе, ма да је нађено, да Једновремено учење оба језика и с једнаким бројем часова није удесно у недагошком погдеду и зато је исказана жеља, да се иредавање једнога од тих језика, као основнога, ночиње од најмлађих разреда са знатно већим бројем часова, како то захтева природни метод, који је једино и могућан у тим разредима; други пак језик да почне у вишој гимназији, не стављајући за његово учење сувише строге захтеве, и ако би се по напомени једнога поборника таквог размештаја у предавању нових језика, у том учинидо савршено немогућно оно збдижење и уједињење прва три разреда средње шкоде с нижом, о чем се говори у основннм иринципима (т. 2.). Други чланови комисије, не иризнавајући да је потреба да се у средњој шкоди уче оба нова језика, износили су да је могућно користити се једним од њих због бифуркације с латинским језиком, као једино могућној кад се не жеди онај облик биФуркације, који износи пројект; нри том је била изјављена жеља, да би у том случају бидо допуштено Факудтативно предавање тога новогјезика. На питање о том, који се од нових језика има сматрати као обавезан, да почиње од млађих разреда, чданови комисије нису се могди сложити, јер су Једни држади да је нотребна тачна одредба тога питања, други су допуштали могућност слободнога избора, иди су оддуку тога питања доводили у свезу с месним придикама. Што се тиче логике, то због тешкоћа да се она изучи, као засебан предмет баш и у VIII разреду садашњих гимназија, исказана је потреба да се она избаци из будуће средњешколе; за латински иак језик учињен је преддог да се он сасвим избаци из будуће средње шкоде, али да ипак буде Факултативан за оне, који желе да иду на неке Факудтете на универзитету, Јер за онај број часова, који је назначен за његово изучавање, он не може имати никакав научни значај, и улога његова биће чисто побочна, и не може се применити на задаће опште васпитне шкоде; али тај преддог нису потномагади други чданови комисије, и, по мишљењу једнога од њих, учење латинскога језика, почињући од IV разреда, где су ученици већ упознати с граматиком матерњега језика, може ићи, при усавршенијим методима, ако не успешније но данас, оно