Просветни гласник

Наука и настава

1 б 1 б

поступи с часовима и из опих предмета, који су због својега ошитег васпитног значеља, допста важни за сваку озбиљну школу, т. ј. из математике, физико и историје. За посдедња два предмета број часова у вишем течају остао је исти, као н у школи општега типа, премда од часова Физике треба један одвојити на космограФИЈу, а нз математике је укинут један час, но специјалисти су призиади ,да је и заостади број часова довољаи и за школе општега типа. Одузимааем геограФији једнога часа, као да ће се унеколико морати скратити геограФија Русије, али са четири часа, по мишљењу поткомисије, може се довољно упознати с домовином. Од ручнога рада мораће се ослободити учениди III разреда те школе, да се не би повећавао општи број часова у нижим разредима, ади гимнастика остаје, онако како је предложено, обавезна за све. Најтеже је пало поткомисији то, што размештајући све, по њену мишљењу, потребне предмете у границе седмогодишњег учења, њој није испало за руком да нађе слободнога времена за други нови језик, који се према томе може иредавати у тој школи само Факултативно, у ваншколско време. Иоводом тога распореда учињене замерке тицале су се потребе да се у вишем течају увећа број часова из математике и питања о извођсњу биФуркације у тој школи с помоћу замене грчкога језика с другим новим језиком (а по другом предлогу —■ између грчког језика и предмета реалне групе). Прво је питање бидо решено у позитивном емисду према мишљењу већине чданова комисиских; што се тиче бифуркације да, по мишљењу неких, и овом типу средње школе треба - дати ону гипкост, којом ће се одликовати шкода општега типа, то, по мишљену већине других чданова комисије, таква бпфуркација, увећавајући броЈ типова државне средње школе, исквариће'тип чисто класичне шкоде, који се само под условом да је чист и може јавити као тин, који ће конкурисати с општом средњом шкодом, да би доказао свој живот и право на онстанак. Иосле овога распоред који је поткомисија поднеда исправљен је и и тако га је комисија потврдила. На питање за број средњих школа са два класична језика као и за градове, у којима бп се оне задржале, разишда су се мишљења чданова комисиЈе: док су једни држали да је задпшно о том спомињати у основним иринципима, рекавши да оддука тога питања за сваки посебни случај зависи од месних прилика и од жеље меснога друштва, илИ, но мишљењу неких, од одлука историско-филолошких Факудтета, за које ће у гдавном и постојати те школе, — дотде су други биди за то да се, бар, по једна таква школа очува у сваком универзитетском граду не само у интересу историско -Филодошких Факултета, на које могу ступати под извесним погодбама и ђаци који су свршили шкоде општега тина, већ и у интересу, тако рећи, наследности, како у таквим местима, где је та школа успела да пусти корен дубоко и да створи извесне традиције, не пропуштајући да не остави трага у историји руске просвете, и где се она за многе јавља као шкода примамљива и јединствено рационадна; трећи су ишли даље, стављајући као неминовно, у интересу жељене конкуренције између те школе и шкоде општега типа и њихова поређења, а тако исто да би се доцније избегао могућни прекор о насидном извођењу реФорме, да се универзитетским градовима придаду они центри у сваком школском округу, у којима данас има не мање од три