Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

САСТАНАК И ДОГОВОР СРПСКИХ ГЛАВАРА У КУЧИМА 1614, ГОД. РАДИ УСТАНКА НА ТУРКЕ ПРИДОГ КРИТИЦИ ИЗВОРА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСЖОГ ИАРОДА ОД ЈОВ. Н. ТОМИЋА

(НАСТАВАК) На први погдед изгледа као да је овим учињен знатаи скок у страну од ранијег излагања о раду најгдавнијег посредника, капетана Јована Ренезија, и може изгледати као да иема никакве везе с оним. У суштини пак, и ако при излагању ових догађаја из 1610. и 1611. год. у које су уплетена имена тројиде браће Рншњана, никако не би споменуто име капетана Ренезија, то не значи и да ово нема везе с њим. На против, треба имати на уму да као год што је раније Иво Ригањапин био посредник између Јована Ренезија, који је радио за рачун војводе савојскога, и војводе Грдана и патријарха Јована, као представиика српскога народа, тако је касније радио брат му Вујо. Овај је просто насгавио ранији рад свога брата и посредовао је између тих истих представника српског народа и капетана Јована Ренезија, који је сада радио за рачун војводе мантованскога, Ренези је и овде руководио пословима како за Далмацију и Херцеговпну тако н за Арбанију, па док је за северније крајеве имао оруђе у Вују и брату му Михаиду и преко њих одржавао везе с војводом Грданом, за Арбанију имао је својих ранијих познаника, и тамо му је, као што је горе нагдашено, рад био у толико лакши, што су се 1611. год. многа пдемена у Брдима бида побунида против Турака, те је то био један од убедљивих раздога за војводу мантованскога да што јаче прегне на посао. И без сумње по његову унуству војвода је