Просветни гласник

1426

ПРОСВЏТНИ ГЛАСННК

био посдао један брод према Боки да искрца оружје и да га разда Грдановим људима, а други је био упутио у арбанске воде. 148 ) А да је Ренези био главни руковалац целог овог рада, види се по начину како је и преко кога је вршен посао, а још више се утврђује речима Ренезијева пријатеља и повереника Вуја Ришњанина, који на састанку с провидуром 9. октобра 1611. год. потврди, да се у оно доба Ренези бавио код војводе мантованскога и да је овај војводу највише нагонио на рад. 149 ) Рад започет 1610., настављен 1611., војвода матовански продужио је 1612. год. Само нити нршшке беху повољне у оној мери као ранијих година нити су посредници унутно радили. Раније поменути прогнаници дубровачки, који су имали руководити посао у горњем делу земаља на око узетих, повели су посао да није могло бити несрећније. У место да раде с војводом Грданом, они за смер свога рада узеше Стон, који хтедоше заузети и предати га Шпанцима, те тим бацише ватру у свој родни град Дубровник. Становништво и представници власти поделише се за и против прогнаника и манитост овлада Дубровником тако да један другоме није иогао објаснити зашто да пристаје уз једне а не уз друге. Услед тога предузеће војводе мантованскога потпуно пропаде тамо а не беше много боље ни с извођењем у јужном крају, доле у Арбанији. Брод с оружјем намењен томе крају није могао доспети камо је био упућен, а и шнанско бродовље, о коме се оно било чуло да, ојачано сицилијанским, из Напуља иде на Исток, није отишло у арбанске воде. Међутим Млечићи ојачаше своје бродовље тако да је било у стању да гусарском и шнанском стане на пут. Услед тога пак бродови мантованскога војводе послани у Јадранско Море беху немоћни да предузму какав било корак противан млетачким интересима, као што би било с нападом на које место у Ириморју. А где се део капетан Ренези? — Продужио је свој стари занат: да иде од једног двора до другога, да нм нуди своје услуге и да склапа пројекте о освајању турских покрајина на лак начин. Раније је наговештено 150 ) да је у предузећу војводе мантованскога Виченца имао нешто удела и таст му војвода савојски Еманујло, који

118 ) У депеши ировидуровој од 9. октобра 1611. год. (ШЛет). 149 ) »Но ш1е1ТОЈ*а<;о х! соп1е Ушо... ии всорегзе 1ш 84е88о ип тезе е тегго еззег 8Шо а Мап4оа <И с1оуе е 1огпа*о ујпИ јјшгш зопо, тап(1а1,0У: ДаШ рппс1раИ (11 АЉата а ргосигаг е зоЈесИаг 1а 1ого ШзегаИопе 81 соте рег ^иез1о еве4о тоШ (И 1ого вопо ап(1а(;1 а(1 акг1 1'гтс1р1 е(; ћауегпе гарог{а1о с!а дие1 Биса (И г1ро81а сће V. 8ег. (а уе(1га рег 1е сор1е сће ди1 осс1изе 1е тап(1о ...Тга И аИп рагИсо1аг1 (Исе апсога, сће (1еШ Сар1 рг1пс1раН (Н диез(;е 2 еп Ч е( сће во1есИа 1а сова е 2иапе Вепезг сће е а ргевепГе ргевво И Оаса е(; е ЈГгаЈеПо (1е1 СарИап Шсо1о Еепез! сћ' ега диа соп 1а сошра^ша а1 есо^Но (Н З^гаИоИ е4 ип теае Ја рег огсНпе (Н зиа Есс га ) 4гати(а(;о а гага../ (У депеши провидуровој од 9. октобра 1611. год.). 15 °) Види иапред у Просв. Гдасиику за октобар.