Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1427

се није могао оставити мисди о освајан.у Арбаније и да се стави на чедо иоходу против Турака. А то је знао Ренези па кад је видео да од иокушаја војводе мантованскога не може бити ништа, а нарочито кад Виченцо премину, он оде поново војводи савојскоме, да га подбада на раније започету акцију. И овај пристаде на то, али канетану Ренезију зла навика за несталиошћу, за новотаријма и достављањем ни сад не даде да мирује и да не ради против самог предузећа. Да пак војвода савојски поново отпочне радити на овом послт, много је доприиело подстицање од стране шпанскога двора, чије агеље у то доба најбоље извршиваху његова два намесника уИталији: у јужној вице-краљ напуљски, а у северној намесник милански. Управо у то доба ова двојица у своје руке беху узели васколик рад у том правцу. Вице-краљ напуљски био је прибирао око себе како раднике из друге групе, о којима је горе било речи, тако и оне из треће, који су, као повереници Грданови и патријархови, ишли ио Италији. Тако је и изасланик Грданов калуђер Дамњан, кад се у почетку 1612. год. с Димитријем Баранином враћао из Мадрида у Италију, био упућен на вице-краља напуљскога, да с њим преговара. 151 ) А то што је на југу Италије радио вице-краљ напуљски, на северу старао се да постигне намесник шпански у Милану, Дон Мендоза, који је с миланским кастеланом Дон Дијегом Пименталом, нећаком раније заинтересованога гроФа Фуентеса, задржавао посреднике, који би ударили кроз Ломбардију и упућивао их у Мадрид или војводи савојскоме, кога је изашиљањем тих изасланстава подстицао да се поново, нод заштитом шпанскога краља, прихвати ранијега рада на покрету Хришћана на Балк. Полуострву против Турака, ослањајући се поглавито на рад војводе Грдана и патријарха Јована."У придог томе ишле су тадашње прилике. Још у ночетку 1612. год. у Риму се проносила вест о стварању савеза хришћанских владалаца за напад и одбрану, а напереног погдавито против Турака. Тамошњи млетачки посланик Тома Контарини знао је за то, али је комбинацију сматрао иростом измишљотином Францускога посланика. Међутим у марту вест је добијала све више вид истинитости. По причању у Риму, савез је имао бити између иане, двора Францускога, краља шпанскога и великога војводе тосканскога. Разлог нак његову стварању говорило се да је жеља великог војводе тосканскога да увећа свој углед, на је, као посредник у женидби краља Францускога са Аном Аустријском, кћерју Филипа III, хтео да се користи и да нридобије оба двора за акцију против Турака, којом се и он занимао, као што је то горе номенуто. 152 ) Ну ма да је та вест имала све изгледе вероват-

|51 ) У депеши млетачког носланика у Мадриду од 30. јануара 1612. год. (Сот, типгсаГе Ле1 СопвгдИо Лег X, Шга 5). ,32 ) Види напред на стр. 1109. и 1110. просветни гласник , II књ. 11 св., 1901. 95