Просветни гласник

1428

ИРОСВЕТНП ГДАСННК

ности, ипак ју је Контариви неирестано сматрао измишљотином па је тако известио и Сенат млетачки депешом од 24. марта. 153 ) Међутим и ако није било све као што се говорило у Риму, ипак је било нечега, штоје било довољно да у Милану намесник и кастелан помисле на поновно покретање питааа о освајању Арбаније. У то доба Ренези је био у Млецима, али не остаде тамо за дуго па се крете у Турин. У том путу удари на Милан. Па како овај израније беше познат као један од најзнатнијих посредника код главара српских и арбанаских, Дон Мендоза призва га к себи и покуша помоћу н>ега да доведе у везу војводу савојскога са главарима Хришћана у Турској. А да би га што лакше придобио, понуди му добру плаћу, коју овај, наравно, не само не одби, него још саопшти како се води реч о савезу хришћанских владалаца против Турака, у који би ушли: папа, ћесар, шпански краљ, пољски краљ, а но могућству и Француска краљица. Дакле, у неколико измењена и проширена комбинација из Рима. Ну како је акција против Турака могла имати успеха тек ако се уз хришћански савез придобају Хришћани под Турцима, то је у првом реду требало придобити њихове главаре, што ће рећи, да је требало с њима наставити раније вођене преговоре. У ту сврху долазак Ренезијев у Милан за Дон Мендозу би као наручен како да се за поновљену акцију придобије војвода савојски та-ко и сриски главари. Зато милански намесник задржа при себи Ренезија и стаде се с њим договарати на који начин да изведе своју намеру. 154 ) Само о чему је све било речи, сада је непознато, али да је Ренези овде играо главну улогу, може се судити по ресултату њихових договора. Како се Ренези непрестано представљао као главни посредник и заступник главара српских и арбанаских код дворова италијанских, њему је и овом приликом била намењена та улога. Зато у Милану наваљиваху на њ да иде у Мадрид, на двор краљев, па тамо да у главном среди ствар, за коју ће бити после кога да је изводи. Уз Дон Мендозу у Милану нађе се још и владика виђевански да наваљује на Ренезија да иде у Мадрид али незгодно беше упутити га тамо празних шака и без икаква овлашћења од стране српских и арбанаских главара, јер јасно беше да ће такав корак бити безуспешан. Зато се виђевански епископ Одескалки прими дужности да пише војводи Ррдану и патријарху Јовану као представницима свих осталих главара, да Ренезију ношљу пуномоћство ради преговора с владалачким дворовима. И овај то учини 10. новембра 1612. год. и посла писма Грдану и патријарху путем, којим су дотад и друга ишла : преко Вуја из Рисна. У њима бискуп писаше како је Ренези пре-

153 ) 8епа1о аесге^а, Ђгараса Вота, Шга 67. 1б1 ) У депеши Андрије Суријана млетачкога резидеита у Милану, од 29. августа 1012. год. ( СоттитсаГе ЛеЛ СопзгдМо пеГ X, К1га 5).