Просветни гласник

НАУКД И НАСТАВА

1429

говарао с њш1, као и с намесником и кастеданом мнданским, о начину како да се оствари жеља српскога народа и његових главара, радн чега су исаослали Ренезија у Итадију. Па како је овај имао сада да се крене у Мадрид, на краљев двор, а при себи није имао специјадног пуномоћства, да преговара у име главара српскога народа, владика је нагдасио како је потребно да му, то пошљу војвода Грдан и патријарах. Пуномоћство имал.о је бити уредно и сређено на начин, како се радило обично у њихову крају: да га потпишу не само војвода Грдан и патријарах пећки нећ и остали гдавари, и да иоред потписа ударе на њ још и своје печате, а уз то да упуство буде јасно издожено. Пошто је пак Ренези имао што пре да иде на двор шпанскога краља, Одескадки је модио Грдана и патријарха да овоме што пре пошљу нуномоћство, како би га имао у рукама најдаље до почетка 1613. год. 155 ) Кад су писма бида испослана, требало је сачекати одговор. За то време Ренези је остао у Милану, а намесник и кастедан милански обратили су се војводи савојскоме позивајући га да се.дати посда пре три годпне напуштенога. На основу тога између њих настади су преговори, при којима је посредничку дужност вршио Ренезијев слуга Никола Радов, који је носио писма из Милана у Турин и обратно. Најзад преговори су били завршени пристанком војводиним, да се, у име шпанскога краља, стави на чело предузећу, које ће потпомагати савез хришћанских владалаца. А како је војвода раније био стекао угледа код гдавара српских и арбанаских, то се сматрало да је најподесније да им се он, преко својих ранијих повереника, обрати за изашиљање онуномоћеног посредника, с којим ће се углавити погодбе, на основу којих ће се потом радити код хришћанских влададаца. Војвода и на то пристаде, и по упуствима Ренезија, намесника и кастедана миланскога 1. марта 1613. год. посла у Милан писма за војводу Грдана, патријарха Јована, Лалу Дрекаловића из Куча, кнеза Вуја Рајчева из Црне Горе и Вуја Стјепова из Рисна. Та писма из Турина бише послана у Милан, да би им Ренези могао приложити своја с упуствима па да се потом сва заједно иошљу којима су бида намењена,. У писмима војводи Грдану и патријарху Јовану, потнуно једнакима садржином, војвода се одмах у почетку позивао на своје раније преговоре с њима, које су водиди Јован Реиези и калуђер Дамњан, па наглашавајући своју жељу да Хришћане ослободи испод вдасги турске, извињавао се како Бог раније није допустио да му се испуни жеља и уверавао је да је једном дошдо време томе. Ну да би предузеће имадо што више изгледа на успех, писао им је како је потребно да свом представнику Јовану Ренезију даду уредно пуномоћство, на основу кога ће с хришћанским владаоцима водити преговоре и утврдити савез, чији ће задатак бити да уништи злу секту мусломанску. Зато им, вели даље војвода, шаље Ренезпјева слугу Николу с писмима, према којима ће Грдан, патријарах и главари 95*