Просветни гласник

1430

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

одмах написати по једно писмо: папи, ћесару Матији, шпанском краљу, Француској краљици и миданском намеснику Хуану Мендози. Та писма пмала су бити написана ирема готовим обрасцима приложеним његову писму, ади како су ова имала посдужити и као креденцијална за капетана Ренезија, то је требало да буду јасно наиисана и потврђена потписима војводе Грдана, патријарха и свих гдавара, а уз то још да поред имена имају и печате, те да тако добију прави вид пуномоћства. У накнаду пак за све то војвода је свечано обећавао, да ће те године, уз прнпомоћ божју, приступити делу и испунити обећање, о чему ће војводу Грдана, патријарха и гдаваре гласник Никода моћи уверити да је све тако. 156 ) Она друга писма војводина била су спроводна овим двама, као главнима. У писмима Дали Дрекаловићу и Вују Рајчеву јављало се овима како ће тамо доћи Никола с нисмима за патријарха и друге главаре, те су умољени да писма додаду којима су била намењена и да поступе по усменом саопштењу њихока. доносиоца. У писму пак Вују Ришњанину војвода је јавио овоме о свима горе побројаним писмима и молио га да оде с гласником Николом и да их преда намењенима. А уз нисма војводина, као што је већ поменуто, били су приложени обрасци, нрема којима су главари српски и арбанаски имали написати

155 ) Оба су иисма ориђинална и чувају се нридожена одлуци Већа Десеторице од 1. октобра 1613. год. у СоттипгсаГе Ле1 Соп$. Лег X, Шга 6. Једно је Оило упућено А1Г 111 8ј&. г тш Со1. то 6ег(1ап УаггоДа, а друго, ношто је било у оном првом, нема онаког натписа с поља, али је на првој страни у дну заЗележено: Мопз. г Ра4Иагса <1е11а 8егу1а. ,56 ) ,111."" 88." е4 88. 1 ' 1 111101 Со11. 1Ш 61а с1а11е ппе 1еМеге зсгШе аНе 88. УУ П1. те <1е1 <1е81(1ег10 сће 10 1еп§о (1е1 пе^оЛо 1гаиа4от1 (1а1 8. г СарИап бјоапт Кепез е1 с1е1 &а!е Бат1апо (1) ргосигаге 1а НћегаИопе (1е дие1 РориН с1е дие1Н Ке&ш сН 1обУ та зто ћога поп е з!а4о ДевИиа^о (1а11а М. 4а сГМсНо, сће дие84а 1трге8а 81а ргтс1р1а*а та ћога е уепи!о П 1етро с1а таиегН 1п еЗе^о, та рего поп ћауеп<1о Н 8. г Сарћапо 61апш ј*Н ДећШ Г1сар141 с1а11е 88. УУ. И1. те соп Н диаИ рио(е881то 84аћШге соп (Јиези РгЈпсЈр1 Сћп81аш ипа 1е^а а11а <1е81гиишие сН С[ие11а зеиа та1ас!е11:а Маите1ћапа е рег диез4о зресНато Шсо1а Кас1о соп диез4е 1е11еге ассм зићћИо 1ого 88." 8СГ1уепо ипа 1еиега а 8иа бапШа, ипа а1Г 1трега1оге МаШаз, ипа а 8иа М 1а СаЉоНса, ипа а11а Кедта (11 Ггапс1а, е4 ип'аНга а Боп 610апш МепДогга 6оуегпа1оге (Н МПапо, сће диез1е 1е41еге зпапо сге^епИаН соп&гте 1а сорр1а диа аппеззо соп ипа ргосига, сће 4и44о ^ие11о 81 з!гћШга соп Н ргећио 8. г Сар11ашо СНаш11, сће У01 акп 88." ћаћћЈа1е гаиа&гта 81§11а1а е! зоиозсгНа <Ја11' 111. то 8. г Ра!пагса е! (1а11е 88. УУ. т &гта уаН(1а е1 10 ћпрготеио 111 1ес1е а ргепс1ре, сће ^иез!' агто соп Га^§ш1о (1' 1(1(Но 81 уега а дие1 <1ез1(1ега1;о Ипе, соте а ћосса И 8п (1еио Шсо1б сНга а 1ого 88" со81 81агето азреШш^о диап4о ргјта §Н псарШ е! пе1 гез1о пе бИато а11е^гатеп(;е е! сН ћиопо ап1то е! (Н у 1 уо сиоге те ј * Н оЉго а зио! сотапсИ. Б1 Тиг1по Н рпто Магго 1613. Б1 УУ. 88. 111 те Саг1о Етапиећ® Писмо војводе савојскога војводи Грдану као и остала заједно с њим послата сачувана су у СоттипгсаГе Ае1 Сопв. Лег X, Шг а 6.