Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1431

кредеицијална писма Реиезију за хришћанске вдадаоце, на које се рачунпло да ће бити чланови хришћанскога савеза за напад на Турке. Ту су на првом месту два посебна обрасца: један за писмо војводе Грдана с осталим главарима и други за самог патријарха. Оба су имала бити намењена шаатком краљу, а према њима била би написана и за друге владаоце. Њихова је садржина иста а разлика је једино у нешто испретураним речепицама. Главари су имали јавити шпанском краљу како му шаљу пдеменитога капетана Јована Ренезија, нотпуно обавештенога о њиховој жељи и потреби. Они бп даље молиди краља да Ренезију покдони поверење те да га саслуша и донесе одлуку, која се очекује од његовог величанства и побожности познате у свем свету, зато нека верује капетану за све што с њим буде преговарао, као да би то били сами они, који му понизно љубе руку и нуде му се за одане слуге. 151 ) Да би пак успех код краља био што извеснији, по упуству војводе савојскога, норед писама горе помеиутим владаоцима хришћанским, војвода Грдан с главарима а патријарах засебно, имали су упутити по једно писмо војводи од Лерме (с1иса (П Регта) 158 ) као и миланскоме намеснику Дон Хуану Мендози, у којима би јавили како се шпанском краљу пгаље Јован Ренези, да с њим преговара о врло значајној ствари, па нагласивши како се зна за велики утицај војводин код краља и колико се жели заложити у корист опште ствари, доставља му се како је к њему упућен капетан Ренези, који ће му разложити целу ствар и у име њихово замолити понизно да га прими у своју милост и заштиту, зато нека му верује као да би то били сами они, патријарах или војвода Грдан са главарима. 159 ) Ну најинтересније је имадо бити заједничко пуномоћство патријарха и свих главара за Јована Ренезија. А интересно је што његов почетак показује нарочиту везу с почетком оног документа о збору главара српских у Кучима 1614. год. Оно гласи: „Ја Јован, патријарах Србије, Бугарскд, Арбамије, Босне, Херцеговине и ШаКедоније, иоглавар над свим иравославним са свима иотиисаним војводама, кнезовима и госаодом из речених краљевина овим писменом дајем нотпуну власт војводи Јовану Ренезију, арбанаском властелину, да преговара и погодбе утврђује са гиианеким краљем или е којим било хриш&анским владаоцем, како се буде најбоље допало реченом Ренезију, о начину како да се ослободн народ речених краљевина, који је сада под насилником и непријатељем све вере хришћанске. А ово чинимо због великог насиља, које се над 157 ) 11>гс1ет. ,58 ) Поред мекушног и неоддучног шпанског краља Филипа III во.јвода Лерма (Боп Кгапмзсо Оотег <1е бапДоуа! у Коуаз, (1иса сИ Бегта) руководио је државним носдовима тако да је краљ само номинално а овај стварио вдадао Шпанијом. С тога је и Зидо преноручено српемш главарима да се, поред краља, обрате овом војводи. 159 ) Соттитсаи Ле1 Сопз. пег X, Шга б.