Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1439

с1је Бе1с1еп8сћа11 с1ез Нег/епз, (11 е бећпзисМ <1аб тепзсћИсће т к1еаН8Јгел1 ип(1 (1аа Еећ1озе хи тегтепвсћПсћеп ипс1 (1атИ (1аз А11егћеШдз1е (1ег [лсћ^кипб!). Момзен даје правој народној причи уопгнте много мање удеда у старијој традицији него ли његови претходници; напротив по н>ему у н>ој има много више књижевницкога и то је нешто имитација грчке историје а нешто је чист продукат Фантазије римских аналиста ( \У,'к:ћзти1;ћ, Ет1е11ип§ 111 (1аб 81и(Иит (1ег а11еп ОезсМсМе, 1895, стр. 49). У томе се с њим слаже један од најзначајнијих талијанских радника на римској историји Еторе Паис (ЕМоге Ра1б). У његовој Историји Рима (81опа <И Кота, Турин I св. 1898, II св. 1899), I св., стр. 10, читамо ово: Најстарија римска историја, каква је доспела до нас, садржи овда-онда разне елементе поетског карактера. Али они су као загушени тенденцијом псеудо-прагматичком доцније аналистике. Оно што изгледа поетско није плод античких поетских реминисценција, него је елаборат позних песника или је Фикција многобројних грчких романсијера. Ми немамо разлога да сумњамо у егзистенцију тих песама што их помиње Катон, али поред све добре воље нећемо успети у овом делу да нађемо од њих нигде ни трага доиста поузданог. Зацело то нису прича о двобоју између Брута и Арунса нити бој на Регилском језеру, имитације грчке, легенда о Тарпеји, љубавна причица коју су најпре нричали грчки романсијери, а још мање потиче од таквих песама легенда о Коријолану, чију су првобитну садржину сакралног карактера прерадили глориФикатори римских породица... Но вредно је, поред Нибуровог, Шлегеловог и Швеглеровог, видети још и Паисово мишљење о том, из чега је састављена старија традицијонална историја римска. Паис сматра римске краљеве и многе од знатнијих личности старије римске историје за божанства. Он каже на једном месту (I св. стр. 489): Муције Сцевола, као год и краљеви римски, као и Хорације Кокле, Брут биће је митске и божанске природе, а на другом (I св. стр. 491 — 2): Укратко, не само седам римских краљева, него и Јуније Брут, Марко Хорације, Публије Валерије, то јест први римски конзули, а с њима Хорације Кокле, Клелија, па можда и Муције Сцевола, нису историјске личности. Они су божанства која су сишла с неба и т. д. Ту за нас чудну и необјашњиву појаву налази Паис и у других старих народа. Нама модернима, — читамо на стр. 374 исте свеске — који тражимо с таквом постојаношћу истину и у најмањим детаљима с погледом на историјска времена и који се-трудимо да пронађемо, где је могуће, колико се истине крије у легендама, или боље рећи, која су стварна Факта дала повода да се те легенде створе, нама је тешко разумети, како су стари могли да мешају тако чудно Факта тако диспаратна између себе. Али у античко доба тај је Феномен чест; Тарквиније и Мастарна или Сунце, Јупитар или Вулкан начињени су кх)аљевима римским као што су антички колони у Великој Грчкој (Мадпа Огаеаа) били начинили од