Просветни гласник

1446

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

лаве). Еазује нам се доиста да је Анко Мардије подигао једну статуу част своје жене која је била представљена ћедава, и та је статуа била у вези с кудтом Венере Калве. Имамо довољно разлога да тврдимо да је та статуа бида на брегу Велији. Ту је Анко Марције имао двор, у који је он примио Тарквинија; ту је Сервија васпитао Тарквиније. У том истом двору Сервија Тулија је посећивала Фортуна која је долазила кроз врата РепезШ1а, или да се послужимо прагматичким и рацијоналистичким језиком римских историка, ту је Танаквила говором с једног прозора ('{епез1га) препоручила народу свог зета. Али ко узме у обзир колико додирних тачака има између култа разних Фортуна и култа разних Венера неће се устезати да огласи Венеру Калву за идентичну с Фортуном Калвом, божанством које срећни умеју да ухвате за перчин. Фортуну је умео добро да шчепа за иерчин, према причи, онај који је од роба постао краљ. Ништа дакле чудновато ако се Анку Марцију прилисује такођер да је основао култ Фортуне Вирилис, што су други говорилп за Сервија; у толико винте што из једног комплекса дата и-злази да је култ Фортунин био тесно везан с плебејцима Марцијима, који су доводили своје порекло од четвртог римског краља. Ко држи шта више пред очима како је историја Танаквилиног мужа потпуно једнака с причом о Сервију, љубимцу Фортунином, и да је причао узурнацији престола од стране Тарквинија Приска, на штету његових пупила, Марцијевих синова који га убијају, идентична је с причом о Сервију, коме одузима живот Тарквинијев син, који је држао да је био лишен очевог престола, видеће да није нанравио обичну и чудновату ногрешку, него да је црпао из једног различног извора онај нисац по ком је Танаквила, или Венера или Фортуна, била жена Анка Марција, и који је говорио да је на његовом двору опажен пламен око главе младог Сервија. Тај иисац узео је био једну верзију која је изостављала Приска који је у ствари проста дупдикација Тарквинија Оходог; а Туду Хостидију друге верзије које нису мање достојне пажње од верзије која је иостала општа приписују део дела који је извршио Приско, односно Сервије Тудије. Божанствима која су досад набројата треба додати још Дијану и Месец. Историја односа ове богиње са шестим краљем римским ставиће нас у могућност да разумемо, у њиховој суштини, различне митске едементе, из којих је Формирана Фигура Сервија Тудија. Изван сумње је да је храм Дијане Авентпнске, за који се говорило да га је основао Сервије, био карактера пскључиво плебејског. Знамо да је ту био један азид за одбегде робове, а с друге стране више је него сигурно да је тај брег био, до позног доба, заузет пдебејцима. Знамо даље да су иде месеца Августа, празник робова, биде у вези с посвећењем храма које је учинио краљ Сервије. Али тај дан био је исти дан у који је падао празник Дијане из Ариције, која је обожавана у гају Неми (дан. име), центру најстарије датинске конФедерације. Тај гај био би дедицирао, још пре него што