Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1447

су Римљани дошли до супремације над ./Татинима, тускудански диктатор Егерије у име конФедерираних градова. Ведико је питање да ли је ова.ј тускудански диктатор, којега помиње такођер тускулански Катон, историјска личност шш је и он персонификација једног бога; али је сигурно да је у гају Неми била обожавана нимфа Егерија, Нумина драга. Култ Дијане из Неми био је у вези с њеним свештеником. Овај је морао бити роб; имао је име краља, и могао је доћи само ношто би убио свог претходника до те службе, коју су у позно доба, кад су се изменили обичаји и осећања, заузимали људи најгоре багре. Још нам се каже да су церемоније култа Дијане неморенске регулисали римски првосвештеници према законима, који су прииисивани Сервију Тулију. После свега овога, изгледа, може се узети да је храм Дијане Авентинске био импортација култа Дијане из Ариције, који је као и култ Авентина био везан с култом Дијане Таурополе и с латинском конФедерацијом. А да је Рим доиста узео из Ариције, слично оном што је учинио према Ланувији, Лауренту и другим суседним градовима, култ Дијане неморенске, показује Факат да је из Ариције пренесен у Рим пепео Ореста шш хероја који је завео тај култ у Регији, одакле га је узела Ариција. Исто тако јасно је да је Сервије Тулије, син једне ропкиње, који се с помоћу Гаје Цецилије или Весте, односно Танаквиле или Фортуне, попео на престо и који је ]*дарио темељ храму Месеца, једна иста ствар са зепиз гех из Ариције и с Вирбилијем, драганом Дијане из Неми, који се у римској историји јавља опет под изгледом Нуме, Егеријиног мужа. То ће бити јошјасније, ако учинимо још једно последње упоређење између Вирбија и Сервија. Причало се да је Хиполита, кога су убили Иосејдонови коњи, повратила у живот Дијана, која му је дала нову, али неугледну и мирну егзистенцију у арицинској шуми, од које су држали далеко коње сећајући се смрти Тезејевог сина. Један грчки мит накалемљен је на један латински култ, на исти начин као што се држало да је култ Дијанин импортиран из Таура бдизу Регије, и који се доводио у свезу с кудтом Артемиде Тауроподе. Вирбије, коме је био посвећен СИуиа Лдгћп на Арицинском Језеру, и који је иерсонификовао живот одбеглих робова, који су имали овде као и у Авентинској шуми миран азил, био је доведен у везу са Сунцем; једна света церемонија, која се вршила на неморенском језеру, изгдеда да нотврђује содарно порекдо тог демона кога је воледа Дијана. Нрича о Вирбију појављује се и у причи о Сервију, пошто су Сервија прегазили коњи близу брежуљка Урбија или Орбија, где се надазио један Дијанин храм. Кад се призна да је прича о Сервију, шестом римском краљу, идентична с прнчом „зегтиз гех" из Неми, којн се бегством морао спасавати од опасности да га не убије његов иоследник, и у исто време идентична с прнчом о соларном богу Вирбију, односно Суицу које задази и умире, добпће значење и светлости не само легендарни детаљи о смрти Сервија