Просветни гласник

НАУКА II ПАСТАВА

1451

Неће бити иа одмет да се чује и што Паис каже о истој теми на другом једном месту (стр. 389 и д.): Сервије Тудије, који замењује старо генократско уређење тимократском конституцијом, који укида нретерану камату дели земље међу сиромахе, штити робове, којнје творац ценз,\са, аграрног закона, уговора, који публикује своје законе, са стране историјске и хронолошке је копија, доиета монструозна, Грка Солона, који је живео отпридике нстих деценија кад је вдадао Сервије Тулије, и који је доиста био творац „сизахтије*. Солон .је шта више, кад се држимо традициј она.л не историје, био ауктор уопште свих уредаба које се приписују шестом римском краљу. Гдедадо се да се нрииишу и Риму важнија Факта атииске историје, историје гдавног грчког града. Рим није требало да има историју мање стару и мање угледну но Атина; п ова се намера види и у легенди о Тарквинију Оходом. Не треба доиста много оштроумља да се види како су Тарквиније п његови синови, који су дошли на престо после једног Тарквгшија славног са дела извршених како у миру тако и у рату, који, прогнати, нрибегавају страним киезовима и варошима, како су Тарквиније и његови синови израђени делом према Хипији и Хипарку, Пизистратовим синовима. Валерије Публикола и Јуније Брут, .Гукрецијини осветници, јесу имитација Хармодија и Аристогитона, који су убили Хипарка због љубави и увреде коју је био нанео једној жени. Хронологија Тарквинија могла је бити само Фантастична, њихово прогонство било је Фиксирано у разна времена. Али разумљиво је како је намера да се постигне савршен паралелизам између римске н атинске историје учинила те је зваиична хронологија ставила тај догађај у исту годину у којој су Пизистратовићи прогнати из Атине (510 пре Хр.); то јест исте године које је Сибарис, према рачунима који немају апсолутне вредности, пао у руке Кротоњанима, у једном рату који су истина изазвала државна зла, али коме није туђа и љубавна историја. II т. д. Задржаћемо се још мало на антиципацијама историјских догађаја и дупликацпјама. У старијој традицијоналној историји римској причају се многи догађаји који су се у ствари десили, али тек доцније, у историјско доба, она дакле антиципира често историјске догађаје. Неколико таквих антиципација имамо по Паису у следећим случајевима. Према традицији Ромул је основао храм Јупитра Статора; међутим он је у ствари сазидат тек 294 год. нр. Христа. Онај који је први причао да је Анко Марције начинио на ушћу Тибра, који је постао нотпуно римска река дефивитивним освојењем десне обале тамо где је била шума Мезија која је била отета Вејанима, сољане јаначно је имао пред очима дела Марција Рутила који је око год. 357 пре Хр. победис Тарквињане кад су упали у римску територију и салине. Анку Марцију приписиван је даље један водовод који је дело Марција Рекса (Магсшз Кех) из год.