Просветни гласник

НЛУКА Н ИАСТАВА

1455

Тулија нападају његови што је решење таквог рата поверио еамо тројпди борада, а још мање хоће да тврди да је племенити римски краљ ухватио Меција ФуФеција преваром и лукавством, пошто га је опио. У свима Љгвијевим причама веје живо осећање величине и достојанствености римске. Што краљеви нису представљани тако достојанствено као по неки конзуди и диктатори слободне републике, тојејасно; али личности краљевског доба код Ливија су много више него прости људи. Оне раде под импудсом ведиких и јаких страсти; сваки је њихов акт достојан хероја. То не зависи само од велдчине и племенитости народа који је сугерирао те приче и писаца који су се, као Ливије, осећади обузети дивљењем и поштовањем причајући их. Узрок треба тражити великим делом у Факту да римски историк у својој лепој и звучној прози понавља стихове и ситуације из песника који су дела римских краљева били начинили популарним, дакле непромењивим и бесмртним. Пзмеђу тема од општег интереса, у којима, узгред буди речено, Нсторија Старог Века (историја источних народа, Грка и Римљана) ни мало не оскудева, изабрали смо за Просветни Гласник ову, о том шта је управо старија традицијонална историја римска, какоје она постада* из чега се састоји, као особито зашшљиву. Читалац је видео да смо се ми ограничили да изнесемо теорије појединих научника о том питању. То смо учинили зато што сва та мишљења имају јаке разлоге за се. Стога ће и бити најбоље ако се узме да научници о којима смо говорили имају сви у великој мери ираво и да се истина, као обично у таквим контроверзним случајевима, налази по среди, другим речима, да у Старој Историји има, норед осталога, више или мање и народне ноезије и етиологије и грчких књижевничких елемената и митологије. Што се тиче начина на који смо изнели те теорије и аргументацију њихову, ми смо га употребили да бисмо обоје изнели што верније. Напослетку напоменућемо још да смо, зато што је чланак намењен и онима који нису особито верзирани у римској историји, обратили нарочиту пажњу на јасност и да смо се највише тим обзиром руководили нри бирању материјала из дела којима смо се служили (Шећићг, Вбт. Оезсћ., Зс1ше§1ег, Кбш. Сгезсћ., Пте, Кбт. Оезсћ., Саг1 Рекег, Оезсћ. Вотз, Моттзеп, Вбт. Оебсћ., Е. Рахб, Иопа сИ Вота, Модестовв, Поазпа†римскоВ исторш у Жур. Мин. Нар. Просв. 1897 Март). Нри свем том неће оити једно место које ће таквим читаоцима пасти потешко, које ће им бити нејасно или сувише суптилно. Но то су само детаљи, а не сумњамо да ће наш чланак сваком ко га пажљиво ушчита дати уопште једну добру идеју о назорима о карактеру старије традицијоналне историје Рима. Н. Вулик.