Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1457

Дошавши кнез с пратњом народ му донесе дарове (= прими, доби дарове од народа). Баба тамо амо ходајгЈКи срећа је нанесе на царева сина (= намери се срећом на царева сина). Дошавши кући жалосник од невоље смијех га обузме (= насмеја се од невоље). И тако она између народа ировлачеКи се и бјежеЛи некако јој спадне папуча с десне ноге. Оно двоје лјеце играјуКи се један дан по једној ллвади прикаже им се један младић. Не пристајуКи он на то би му предложен други начин. 1 ) Лоуо/, (Г IV аХХгјХокт/,р Иддод-опV хихоI <уИи% (ргЛосха. 1етје8. 01џоугј г1д авт V дсгјхер 6 ете^од тш етедм п а д ау у е Л Л а) р ЈављајуЛи један другом јаук се шираше по граду (= проузроковаху јаук). С. Угледањем пак на такве придошке реченице, које тако стоје због извесне везе с главном реченицом, српски језик узима прилог с којим именом и као самосталан склоп, т.ј. и уз реченице с којима овај нема те везе. Грчки језик, а то вреди и за латински и старословенски, нема потребе да проширује овај начин исказивања, јер такав склоп он употребљава као једну другу појаву и у друкчијем облику. Но где кад само и њему се, поред тога нарочитог начина, поткраде по који такав пример, што је опет у српском једини начин, ако хоће да се употреби апсолутна конструкција. Примери: Победивши Цезар Помпеја сенат се препаде. Ушавши он у собу ми сви устанемо. Сад изишавгии ја опет међу српске читатеље ево и „Данице" међу читатеље. Прошавши уговорено време народ се поче бунити. Не будуИи иристаниште згодно за зимовање световаху многи да се одвезу оданде. Прошавши неко време дође Арап. БудуИи тако уговорено (разуме се: то ) морааи смо. се састати. АгараСрогте с уа(> еХаг&агог о1 Недвса, то о V о о д тсау ^ор 6о1'тр ?п1п1еоу. Нег. VII.

') Упоредо с таквим примерима по некад ее исти СЈ'бјекат јавља у српском без лотребе двоструко, нпр.: Ратујући (Јрби толико годика уз туђу војску и за. туђу корист они су једиом морали жто год тражити и за своју земљу. Та залишност лако се избегава друкчијим обртом: Ратујући толико година уз туђу војсау и за туђу корист Срби су једном морали што год тражити и за своју земљу.