Просветни гласник

1458

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

Јер се Персијанци при пењању не опажаху буду&и све брдо пуно храстова. II ако се у српсвом тако укочен и тако независан склоп нерадо трпи, код реченица с личпим прироком које боље од њега обедежавају разнолике нијансе значења, то онет не значи да таквих конструкција нема у српском језику, и да по који подесан пример не смемо употребити, као што се то у неким граматикама каже. Како му драго, тек и у овом и у оном првом случају прилог гезр. партицип сгоји с једним номинативом за себе у реченици и с тога се зове аисолутам (а1>8о1и1и8 — одрешен, одвојен, самосталан), а цели склоп прилог уз аисолутни номинатив гебр. аасолутни номинатив. При томе он је у нравом смислу апсолутан само у овом случају, док у оном првом тек је граматички апсолутан. Већ из самог развоја ове конструкције јасно је да она може имати она иста значења која и партицип као предикативан додатак уз реченични субјекат, т.ј. темпорално, каузално, кондиционално и концесивно, али ова два последња врло ретко, готово никако. Латински и старословенски језик ретко ће употребити апсолутни номинатив, јер се он потискује апсодутним надежима и другим обртима. Споменусмо да грчки готово и не употребљава партицип с којим именом у првом падежу као самосталан склоп, јер самосталну конструкГенитш цију од иартиципа и неког имена он узима на другој основи аисолутпи и у друкчијем облику. На име, такав склоп, бар по првом утиску7 има значење временске именице кад она стоји, сама или с атрибутом, у генитиву и показује време ("Едхетси ехасгтоу етоус — долази сваке године), те с тога и сам долази у генитив: 'Алмгеетса, 6 'Адкггсеуодг^ о МЉбгоу тбцирос Ис тгјг Ј^ттадттју КХеоџеуео? б'х°утос тђр ссдхђг. Нег. V. Тако ова конструкција нрима облик генитнва на основу општег утиска, али хоће ли она имати баш темпорално значење то зависи од смисла реченичног. ирема коме се то основно значење неосетно нрелива и раствара у темпорално, каузално, кондиционално и концесивно, које је врло ретко. Свакако место оног укоченог, дакле непотребнога склона (ном. апсол.), грчки језик има падеж који за извесно значење долази с глаголом као потребни облик, а овамо стоји готово исто онако независно као номинатив апсолутни, јер се не јавља због какве зависности од глагола него као независно обележје свог унутрашњег значења према глаголу (упор.: зове брата, служи неаријатељу, сећам се оца и доћи ће ирвог мајаЈ. Отуда је овај падеж независна појава и зове се генитив аасолутни. Реченим се у исто време објашњава зашто је ген. апсолутни много чешћи у грчком него код нас ном. апсолутни, другим речима, зашто српски језик према великој множини ген. апсолутних употребљава готово свуда реченице а само но где где номинатив ансолутни. Дакако, и грчки