Просветни гласник

1460

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИВ

Примери: РуЉа§ога8 Тагциггпо гедпате ш ПаНат уепИ. Тур. Еад је Тарквиније владао дошао је Питагора у Итадију. Сггаесј асУепгепПбиз Тегзгз Тћегтору1аз серегип!,. Рау. Еад су Иерсијанци долазили заузели су Грци Термоииде. 1п1ег ђопоб У1Г08 ас (1еит алтсШа ез1; сопсШапГе 'огг1и1е (иошто их врлина сиаја). Тур. Маге ^епГо тадпо {1еп1е 1пзиг§е1)а1;. ' Н ,'}аЛа (ј (Ти и v е џоу џ и X о v лгеоутос б1г]уеС()ето. Јов. VI. 18. Не!ис1ап(е паГига (ако се ирирода иротиви) хггИиз 1аћог ез!.. Тур. №М1 ро1еа1 етешге Ш81 саиза апГесепепГе. Тур. Е§о ди1(1ет отпИиз сЈезрегапИбиз (и ако сви очајавају) ап1тит поп (ЈетШат. Тур. Као што је познато, латински језик нема нартидииа перфекта активног, али има партиципа с таквим значењем, и то су партиципи перФекта од депонентних глагола. По латински језик не може ни све те партиципе ставити у абл. апсолутни, него само оне од интранситивних депоненција, нпр.: МагИо Тгагапо НасМапиз шрега1ог 1'ас1ин ез1. Тур. 1рзо лего гпдгеззо 1п пау1§1ит го§аћа(; еит Ше Јиега! с1аетоп1аси8. Кси иг т од иухоп е1д то пко1ог тс идехакес иг>гог о бицлоум7д-е1д. И ушавши у лађу мољаше га бесни. Мар. V. 18. Ако ли је партицип од транситивних депоненција, он само може стајати у номинативу апсолутном, а никако у аблативу, нпр.: Саезаг 1гапвдгеа$и$ А1ре8 Ротрешв 1и§И;, али је много обичније: Сит Саезаг А1рез 1гап8§ге88и8 еззе! Ротрешз 1и§И. Овде се згодно запитати шта латински језик ставља према активним партиципима прошлости гезр. прилогу од глагола који не одговарају латинским депонентним глаголима. Нре свега, ако ти партиципи немају свог објекта, латински ће језик ту ставити нарочиту реченицу; ако ли пак имају, оиет ће ставити реченицу, али може и апсолутни аблатив, и то на основу овог Факта: партиципова радња коју врши какав радник на неком имену може се без промене смисла казати и пасивно. Једина разлика настаје нри томе што је у првом случају то име зависно и стоји као објекат те радње (И дозвав Исус дијете посгави га међу њих), док у другом оно је независно и стоји као њен граматички субјекат (БудуИи дете дозвано постави га Исус међу њих). На основу тога лат. језик надокнађује немање активног партиципа прошлости и надокнађујући добија самостални склоп, који ставља у аблатив: Е1; Језиз риегиХо а&уосаГо 8Шш1; еит т тес1Јо еогит. КГЈдод тоу Кд оТс ог у^хцсид хитесгтдеЏ/ито тоод А^боОд.