Просветни гласник

1466

ПГОСВЕТНИ ГЛАСННК

затива пак, где он не води тодико те атракдије. партицип с именом може остати за себе и доћи у генитив. нпр.: КиХ еџјјигтос иутоу е 1 с тд тг А о Г ор пицЕхаХег ссгЈтог о дил1»ои вд-еСс. Мар. V. 18. Поменути датив стоји исто овако одвојено, само што му се на обдику осећа веза с оном заменицом у дативу, и ступа готово упоредо с апсодутним падежима и веома је често употребљен бар у еванђедском грчком тексту, што значи да је та конструкција била срасда с преводиоцима. И док су на једној страни осетиди да сдовенски не трпи партицип с којим именом као независан генитив, 1 ) дотде су видеди да се ова конструкција у доста придика може употребљавати и у сдовенском као год и у грчком, нпр.: Ки1 ?И) дгт1, иутм е1с тд 1е()бг лоовуХдог и V т ш о1 ицхседеТд. II пришид-кшоу шоу- К-К Цр-кКК-К ПрИСТЛчПИША К-К Н(МО\(ар^иерсн. Зогр. Мат. XX. 23. Приморани, тако рећи, да очувају конструкције текста преводиоци су потенциради самостадност оваквог датива и, помогнути можда и сећањем на оне предве дативе које су иначе познавади, учинило им се да ова конструкција може стајати у старословенском и без оне везе са заменицом у дативу. Схватив је тако сидом придика они су је у исто време замисдили као апсолутни падеж словенски, који се према томе могао преносити из грчког без обзира на то што у словенском она заменица додази у који други падеж, и с тим упоредо стављати према грчком генитиву апсолутном. Да је таквог наметања. могло бити, сведоче не само оне поменуте грчке конструкције него и покушаји с апсодутним генитивом. Ево сад примера из којих се то наметање датива види; Ки( пи (>ауоут1 ехес &еи тм 5 1гј<7о v цхоХоб&цааџ а д т м дгјо %уц>'/.о1. Мат. IX. 27. Кил еХд-бутI иг)тш е1с тд тседаџ е1с тђу %т^и}> ттг Гедуевгјрту г)ЈСгЈ1>тгј(7а^ и V т ш доо диџом^оегос. Мат VIII. 28. К ит и И и >>т /, иг> т ш апд тоЂ о^ог>д гјхоАогЈ&цгТиу идтш поХлбС. С'К Ш К Д'ћ,Ш 0 V" 16МО\- ск горки К'К слкдк КЈГО ИДОША нлроди мнози. Зогр. Мат. VIII. 1. Ки1 Е%еЛд-01>т1 иг>тш ех тоЂ пЛоСоу ег>$ешс алЈјРтгјстер игтш ау&дшиод. И излкз г кшоу (иоу изту корлвл1Ј лккј скр-кте и члок-ћк ^к. Зогр. Мар. V. 2. (Едгеазо аи{;ет грзг е пат1§10 зШ1т оссигИ цшДат).

') Било је и таквих иокушаја: Мгј&бгод аУ аухи. % о ггод џцбе /3 1а ђ огг о д тгоАеџоусн. хага тоџ &ео'И. 1Лк1. Ннкого ж( сл1штд оучнТЈлга (/ггЈ&еуо; оггод б&аокаХом) пр-клскнн са . Мјк1.