Просветни гласник

1500

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

би.ло нетачно, јер је у заједничко-ерпском горња а®риката имала други део иадатадан, од прилике ј,. дакле јебила1ј илимоментано к', које јетако остало 1'ј у једним српским дијалектима (и после деобе његове на два гдавна дијадекта) у другим пак је прелазило у Фрикативни звук V — ч' и после К и ч. Физиолошки је разлика много већа између к' и ћ него између ћ и ч. (0 овоме види у Ма\ зинга, ор. сН. 58). Ми1аШ ти^ашПа вреди ово и за груиу <1Ј. \ Што се тиче осталих особина, то су и ту разлози г. \ Цонева недовољни. За акденат вреди оно исто што и за 4 1'ј ресавскн говор (в. више) Квантитет је заиста изгубљен, што треба по свој прилици приписати туђем утицају „Српског јасног изговара за т> и б — нема." Али зар је тај јасни изговор свугде у српском језику познат? Зар се у Дрној Гори чује увек а? Или можда у чакавским дијалектима ? На послетку познато је, да се тај прелаз извршио крајем XIII в., дакле се није морао једновремено у свима дијалектима извршити. У некима се није морао никако. ,Дабиално л" — т. ј. л уз лабиале, и то оно л, које се јавило у српским дијалектима од XVII в. (снопље, гробље и т. д.), разуме се није се морало развити у горњем дијалекту. „Српска вокализација л" — у осталом у нашем тимочком дијалекту и л је увек вокално, у лужничком пак оно се развило у лв, особито кад је под акцентом — извршила се око половине XIII века, прелаз пак л у о крајем XIV в., па с тога напр. у чакав. дијалектима обично нема тих појава исто онако као и у овом дијалекту. Што се најзад тиче губитка Флексије, што доста личи на прилике у буг. Гез., то се ту још апсолутно ништа не може рећи, јер иад Флексијениу бугарскоме нијејош довољно разјашњен. Према овоме ниједан од разлога Цоневљевих не може издржати критике и остати доказ ономе, за што га. је он навео. Кад је хтео да докаже, да горњи дијалекат припада бугарскоме језику, он је требао да покаже, да се тај дијалекат разилази у основним цртама својим, т. ј. заједничко-српским, од српског, а не да узме црте, које су у његовим дијалектима ионикле после XII века. Природно је, да се у томе не могу сви дијалекти слагати, јер иначе не би било дијалеката. Не спорим, да речени дијалекат има по неку црту било у речнику било морФологији или синтакси, сличну цртама у бугарским дијалектима, као што то мора да буде између свака два суседна и тако сродна словенска језика, — пре хиљаду година та је сличност билајош већа, јер су се они од тога времена мање или више самостално развијали, — али чим се дошло до тога, да се једна група балканских словенских језика са извесним цртама назове бугарским језиком, други пак српским, — овај се дијалекат не може никако назвати бугарским. Са српским га језиком спајају црте заједничког вокализма и консонатизма. Сваки беспристрастан испитивач то ће морати одмах констатовати. У осталом то су већ неки иучинили. Тако напр. Вјачеслав