Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

1499

ног (!) л, сраске вокализације л у љега такође нема, — а одсуству српских падежних Форми да и не говоримо" (59 стр.). Овако гласи ова мало чудновата исповест г. Цонева! Овако називам горња размшпљања стога, што се не одликују ни објективношћу ни разложношћу. Г. Цонев је спреман да жртвује овај дијадекат рускоме јез., само да се он не би некако назвао српским! А да би још даље отуђио српскп језик од њега, он назива наш моравски дијалекат тек српско-бугарским, тако да је на тај начин онемогућен „нрави" српски утицај на те дијалекте. Не знам шта је требало да се сада опет враћамо временнма Добровскога и Копитара, када су научни методи били још тако нејасни! Ресавски дијалекат назива Цонев бугарским, као што се из свега видн, зато што се ресавско ћ и ђ одликује од нашега (шумадијскога), и што акценат није увек превучен То показује само, да г. Цоневу није нознат развитак српскога језика и његова дијалектологија, Јер кад би он то знао, он не би горње тврдио; њему би било и сувише добро познато, да се ресавско к' и г' находе и у Ст. Србији, Црној Гори и чакавским дијалектима (само ћ') и да се Фрикативно И и ђ других дијалеката из овога развило. Дакле, значи, да је ресавски дијалекат сачувао само старији изговор тога звука од оближњег му шумадијског говора. Испор. о овоме: Мазт§, 2иг Гаи! шк1 АкгепИећге (1ег Масес1об1ат18сћеи ГЛа1ес1е, §§ 28113; Ођ1ак, Агсћју 1'. бћ РћИ. XVI, 438; Летопис Мат. Срп. 200. стр. 174 и др. Што се тиче померања акцента — то је појав, који се појавио, по свој прилици, после 15 в. и који се у свима дијалектима још није извршио (испор. чакавске, црногорске, бокељске п чак босанско-херцеговачке дијалекте, види у Тешетара , Б1е зегћокгоаЛзсће Бе1оиип§' 8ис1чтезШсћег Мипс1аг1;еп, 1 и даље). Сви су се ови појави извршили у историјско Јвреме српскога језика, дакле онда, када је српски језик већ био подељен на дијалекте, с тога су се сви ти појави и морали јавнти у локалн. дијалектима, па није ни чудо, што нису захватили све ди.јалекте. Уа сва питања о праисторији тих дијалеката, а таква су питања о томе, коме језику припадају дани дијалекти, они немају никаквога значаја. Сад да пређем на џ — ч дијалекат. Ц. неирестаио наглашује, како џ и ч нису оно исто што и срнско ћ и ђ (ту је велику истину признавао и Веселиновић), а ја ћу додати, да нису ни сасвим нешто различно. Напротив; они стоје врло близу по своме Физиолошкоме моменту, па с тога је и било г. Цоневу толико стало до тога, да нарочито истакне ресавско-моравско наречје, да не би неко из Фрикативнога ћ изводио такође фрикативно ч, јер је разлика између њих у томе, гато је други део звука ћ — а познато је, да је то сложен сугласник, африката — звук близак нољскоме 8 (или умекшано в), док је у ч оно §, дакле ћ: ч — 1« умекш.: и тада би било врло лако извести друго из првога. Међу тим то би