Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1503

ства бугарских Словена са ведико-руеким племенима (стр. 46). „Тај Факат потврђује још боље већ констатована блиска сличност бугарскога и рус. јез. у неким Фонетским особинама, а особито у само бугарскоме и руском рааликовању б од -б , звуцима (е и о), који им одговарају, у мекоћи бугарскогаконсонантизма"... Колики значај приписујеМилетићчдану, видисе из ових његових речи: л И заиста где престаје у језику Словена Бадканскога Иолуострва, крећући се са истока на запад и са југа на север, постпозитивна Форма чдана, тамо је и граница бугарскога језика и бугарске народности." (45). Досдедно свему овоме Милетић види у члану озбиљну нометњу заједничко-јужно словенској епоси данашњих бадканских слов. језика. (45). Он одређује-такође и место, које су Бугари према свему овоме заузимали у кругу остадих Сдовена. Још да споменем и то, да, је Мидетић противан туђем утицају на постанак члана само на бугарском земљишту; док су Бугари били у блиским односима са Русима — могао се чдаи јавити и под утицајем финским . — Да би иоказао, каква велика провада лежи између српскога и бугарскога јез., он вели за њ да заменице демостративне у староме језику имају трагова само од ирсиозитивне употребе (стр. 28). Да руски језик добије заиста онај ведики зиачај, који му приписује Милетић за питање о члану у бугарскоме, треба да се одреди, да ли је у заједнпчко-рускоме језику било употребе члана, што се може учинити самонаоснову материјала из свих основних руских дијадеката, а не само из великоруског. Ни Собољевски (Лекцги II изд., 203 и д.) ии Милетић не зиају за члан у дијалектима руским, сем великоруских. С тога се и појава члана у горњим руским дијадектима и може различно тумачити: или туђим утицајем иди самосталним развитком његовим у даноме дијалекту. Што се пак тиче старих споменика руских, а тако исто и остадих словенских језика, то се у њих налази често пута показна заменица после именнце (испор. Собољевски 1. с.; Вегиекег, ГЛе \Уог1Со1§е ш <1еи вклавсћеи Зргасћеи, 115), тако да је Бернекер могао доћи на основу њих до закључка: _ 1)1 е Бетопб^гаИуа копп1:еп \\'оћ1 зсћои ћн Бгз1ау. <1ет 8и1)81. уогап§ећеи ос1ег М§еп" (ор. с. 147). Према овоме све је питање у томе, како се од демонстратнвне заменице образовао чдан. Разлика је између њих врдо мада; јер кад се узме да се демонстративном заменицом °ДР е ђУЈ е не само иредмет, који је пред нама, већ и сваки онај, који нам се у мислима као такав представља, дакде, предмет познат, о коме је реч, онда је врдо прост и разумљив прелаз тога синтактичкога значења у значење „предмет одређен, известан", јер му је то прво значење, које се јавља, када је потреба да се одређеност одреди ирема неодређености. С тога ја и мисдим да је развитак члана из демоностративне заменице свакако сантактичко-семазиолошке природе, а никако морфолошке, као