Просветни гласник

НАУКА И ПАСТАВА

1505

Али сем ових закључака, које ја не сматрам за тачне, има у овој расправи г. Милетића и доста новога материјала. Ако н>име и није још решено питање о бугарскоме члану, оно је свакако покренуто унапред. 4. |Х 1901. А. Вели1х.

НАЈНОВИЈЕ УРЕЂЕЊЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У РУСИЈИ

Рад комисије одређене височајшом наредбом ири Министарству иросвете У састав комисије, на позив Министра народне иросвете, ушла су ова лица: начелник Министарства народне просвете, сенатор И. В. Мјешчанинов, начелник Министарства Финансија В. И. Коваљевски, потпредседник Царске Академије Наука П. В. Никитин, директор одељења народне просвете — Н. X. Весељ и -граФ А. А. Мусин-Пушкин, директор педагошког музеја при главној управи војно-школских завода А. Н. Макаров, попечитељи школских округа: Петроградског — Н. Ј. Сонин, Московског — П. А. Некрасов, Еазанског — М. М. Алексјенко, Ришког А. Н. Шварц и Харковског — В. К. од Анрепа, редовни академик Царске Академије Наука А. Н. Пипин, редовни проФесори Московског универзитета А. И. Кирпичников и П. Г. Виноградов, окружни иадзорник Петроградскога школског округа А. В. Муромцев, директор Петроградскога технолошкога института X. С. Головин, придодани Министарству народне просвете В. А. Карпов, старији лаборант хигијенске лабораторије Московског универзитета В. Е. Игњатијев; директори: Петроградске Ларинске гимназије И. А. Смирнов. 2. Петроградске реалке К. В. Фокт и ирнватне гнмназије Петрогр. Ј. Г. Гуревић, наставник 3. Петроградске гимназије и у Александровом кадетском корпусу А. Г. Готлиб и проФесор шумарског института Д. Н. Кајгородов (иоследњи није учествовао због болести). Према унапред састављеном програму (видн прилог 1. — при свршетку чланка) комисија се на осам својих седница (28., 29. и 31. маја, 1., 2., 4., 5. и 7. јуна) бавила овим питањима: 1) претресањем основних принципа средње општеваспитне школе и израђивањем распореда часова за ту школу; 2) разматрањем питања о могућности примене новога наставнога плана средње школе и расиореда и броја часова у гимназијама и реалкама још у овој 1901.-1902. школској години и 3) претресом питања о спреми паставника за средње школе уопште и нових језика посебице. I Комисији је био дат на решење овакав пројект основних принципа за организацију средње школе: Основни принципи организације средње школе. 1. Државна средња школа мора бити једнолика и имати општи тип за све научне заводе те врсте.