Просветни гласник

111*

НЛУКА И НАСТАВА

1681

Да би се постигао тај савез сида за рад на добру, треба груписати све те људе племенитих тежњи, све оне несрећне витезе идеала који траже виши смисао живота. Они треба да се удруже те да мењају своје мисли и искуства, да претресају своје идеје, јер само из сукоба идеја избија светлост, светлост која светли путе човечанству. и која обасјава пробуђену содијалну свест. У своме практичном раду Лига не само да не чини конкуренцију добротворним установама које већ постоје, шта више она им служи као средиште савеза, и ревносно ради на оснивању нових друштава која делају на утамањивању зла и проповедају идеју друштвене солидарности. Таква друштва, као што су Лиге за мир, за женска права, за заштиту детињства, за економску реФорму, противу проституције, противу алкохолизма, траже посебан лек посебним злима. Ллге за моралну делатност истиче општи, укупни идеал, морални идеализам. Положај Ллге према науци веома је јасан и одређен. Научна истина није несагласна са правим моралом. Али, дужност је оних који представљају науку да сиђу са својих висина у којима лебде и да поведу рачуна о ирпмени иаучних истина на морални живот човечанства. Они имају пуно право да траже да морал одговара научним напретцпма, али и наука треба да се прилагоди моралном животу, да води озбиљна рачуна о осећањима и тежњама које су тако моћне полуге у људском друштву. Јер, осећања су Факта, као и идеје и воље. Оне дејствују и на самога научењака. Дужност је изучавати их, и то без икаквих предубеђења, и довести их у склад са научним истинама н законима воље. Што се тиче религије, Л.ига неће да води борбу противу религија које већ постоје, а још мање да оснива какву нову. Она тражи од свију људи од добра, без икаквога обзира на њихова веровања и неверовања и ФилозоФске системе, само узајамну сношљивост и узајамно поштовање. „Ми искључујемо само искључивост." Начини којима Лига дела на остварењу свога циља јесу ови: 1.) Јавна и бесплатна предавања. 2.) Вечери са дискусијом, која служе да се изазове размишљање и да се побуди на делатност у етици. 3.) Издавање списа који доприносе моралном развитку. Рад штампом. 4.) Посредовање код власти и јавнога мњења у корист правде, човечности и сваког моралног напретка. 5.) Увођењс морала у школску наставу; морална улога педагогије. 6.) Васпитна и морална делатност на цео народ помоћу популаризовања науке, књижевности и уметности. Университетско проширење (университетски курсевн за народ). 7.) Филантропске и добротворне установе. Помагање сличних удружења која већ постоје.