Просветни гласник

БВЛЕШКЕ

1707

€или удаљени 2 метра један од другога и намештени па голој земљи и на леји роткве, дао је исти резултат. Апарати у коконшњаку, у коме еу се налазила растворена органска тела, показали су да имају мање озона, него апарати у суседној башти са кокошињаком. У околини Париза, чак и најближој, у ваздуху је свагда било озона; у самом Паризу никада. У опште у великим градовима. ваздух је лпшен озона; овај гас сав одлази на оксидисање органских тела, која се налазе у ваздуху. Из тог узрока у Фабрикама и другим локалима, где је много људи, у ваздуху нема ни трага од озона. Овим ое и објашњава, да се лековит утицај ваздуха у многим планинским и приморским местима обично приписује великој количини озона у ваздуху. У самој ствари за слаб организам није користан сгш озон, него одсуство у ваздуху шкодљивих миазама и микроба, а као симптом томе и једино служи присуство озона. Дакле, озон је штетан како за човечанство, тако и за животињски организам; он се може поднети само у малнм милионитим деловима. Није саи озон лековит или добротворан за човека, но његово присуство у ваздуху служи •за доказ да је ваздух чист од миазама и шкодљивих микроба. * Школе у Јапану. После многих трудних нокуигаја, да се оствари поклич од 1872. године: „Настава се мора у будућности учинити тако приступачном, да ни у једном селу не сме више бити неписмене фамилије а ни у једној фамилији неписменог лида", принцип о бесплатности наставе није још изведен; али је зато школа ослобођена свакога религиозно-црквеног утицаја, и усиеси наставе бнће осигурани обавезном наставом. Данас разлнкујемо код јапанских школа пет главних типова: Дечја забавишта, Основне школе, Средње школе, Стручне школе и један Универзитет. У дечја забавишта, којих има на 150, иду деца од три до шест година. Народних школа има оиштих са четири разреда за децу од 6 до 10 година, четвороразредних виших, као допуна ошптим народним школама и троразредне сиротипске школе за децу у удаљеним и сиромашним пределима. У вишим основним школама учи се геограФија, историја, Физика, енглески језик, пољопривреда и наука о трговини. У свима државним народним школама, изузев сиротињске школе, плаћа се школарина; вишак трошкова пада на терет општинама. Укупни трошкови у 1895 години за нриближно 35.000 народних школа са преко 3,5 милиона ђака и преко 100.000 учитеља изнели су девет милиона јена т. ј. 27,720.000 динара. За ступање у петоразредне „миже" средпе школе тражи се сведоџба о свршеној вишој народној школи (грађанској) или полагање приЈамног нспита. Тамо се учи јапански, кинески, енглески, француски или немачки, хемија, природне науке, физика, пољопривреда, геограФија, историја, етика, математика и т. д. Ове ниже средње школе припремају за практичан живот а и за више школовање. Таквих школа било је 1894 године 143 (од којих су 10 за женскиње) са 16.000 ђака и 1100 наставника. Укупно вихно издржавање у суми од 500.000 јена •= 1,540.000 динара поднела је држава (за 2), приватни (за 3), окрузи (за 80), ошптине (за 58) и из школарине. Ове до сад именоване школе стоје под гувернерима градским и окружним, који се управљају по наредбама министарства просвете; остале пак школе зависе непосредно од министарства просвете. — Који жели да ступи у једну од пет дворазредних „виших" средњих школа, мора имати пуних 17 година, сведоџбу о беснрекорном владању и да је свршио „нижу" средњу школу или да иоложи пријамни испит. Настава се наслаља на наставу ниже средње школе па се проширује на филосоФију, меха-