Просветни гласник

1708

просветпи гдасник

нику, геологију, минералогију. геометрпју и у најновије време и на медпцинске предмете. У попеким од ових завода предаје се наука о праву, литература и технологија. Издаци су 1895. године изнели 1,108.800 динара, од којих је једну половину поднело миииетарство просвете а другу оних дет градова у којима су те школе. Земаљски Универзитет у Токио има факултете правнички, медицински, техничкн, за књижевност и филосо.фију и природњачки. Учење на медицинском Факултету траје четири године, а на осталим трн године. У „Универзитетској дворани", шестом одељку, задобива се у двогодишњем курсу теориско-практична спрема у различним техничким струкама. На универзитету .је 1894. године било 800 штудената и 150 наставника (међу њима 20 странаца) а стало је државу 1,386.000. За ступање на универзитет тражи се сведоџба о исииту зрелости са „впше" средње школе или пријамни испит. Ђацн су потчињеди врло строгој дисциплини: у 7 часова у вече морају бити код куће, они смеју носити само лолувојничку ђачку униФорму и сиву чојану капу, у заједничким собама за учење и сиавање не смеју ни пушитн ни јака пића пити, а лосете могу примати у сали за иримање. Последице овога строгог надзора нису баш иовољне; с почетка је долазило чак до побуна, које је влада утишала отиустивши 100 великошколаца. — Поред земаљског универзитета у Токио било је 1895. године више од 150 стручних великих школа са 9000 слушалаца и 600 наставпика. Општине су издржавале 55 стручних школа, држава 6 а остале —■ приватни. Од школа у престоници највећу важност имају: школе за туђе језике, индустриска школа, правничка академија, трговачка школа, гимнастичка школа и музички институт. — Учитељи туђинци долазе још само по изузетку, јер је влада основала 52 завода са четири годишњим курсом за учитеље и 16 за учитељице; за ове заводе наставницн се спремају у два завода са трогодпшњим учењем у Токио. Кад се узме на ум кратко време за развиће јапанских школа, може се рећи да стојимо пред делом, које би многи јевропска народ застидело. АизМшПвсћез ХЈп^егпсМв^ебеп. * Шта стаје Русију годишњс један ђак? Средњи годишњи укупни трошкови државни за једног ђака у учитељском институту износе 700 рубаља, у нижој гимназији мушкој 400 рубаља, у учитељским семинаријама 300, у реалкама 160 рубаља, у мушкој гимназији 130 рубаља, у женској гимназији 60 рубаља, у женској нижој гнмназији 50 рубаља, у градским школама 30 рубаља и у основним школама 10 рубаља. * Из „II ниоуо Е(1иса1оге" вадимо ове податке: Од 204.575 регрута последљега иописа знало је гшсати и читати вих 127.563 (62,35°| 0 ); само читати знало је њих 3517 (1,72°/ 0 ), ни читати ни писати њих 73495 (35,93°| 0 ). Према томе показује се неки мали напредак наспрам поииса у годинп 1877., кад је било 37,38% потдуно неписмених. Кад би закон од 15. јула 1877. године о обавезној настави био изведен и кад се не би заборављало добивено знање у основној настави, тада би морали сви регрути знати читати и нисати. Али се посигурпо зна, да се трећина школских обвезника уопште не јавља, да од прилике једна четвртина уписаних ђака посећује школу нередовно и да најзад добар део дређашњих ђака своје бедно знање заборавља у времену од 12. године па до ступања у војску. Свакако горњи процент испада битно