Просветни гласник

Б Е Л. Е Ш К Е

1709

другачи, кад се досматрају регрути из појединих провинција: потпуно неписмених даје Пијемонат 14,56°/ 0 , Ломбардија 17,16°/ 0 , Лигурија 17,57°/ 0 , Венеција 23,47°/ 0 ! Тоскана 30,93°/ 0 , Лациум с Римом 36,10°/ о , Умбрија 41,94, Камиања 48,53 0 / 0 , Базиликата 53,93°/ 0 , Калабрија 64,67, Апулија 54,58, Сардинија 56,26, Сицшшја 57,33°/ 0 . Па и начин занимања при поређењу узет је на ум. Најповољније стоје радници за израду метала, код којих има 14,84°/ 0 неписмених; за њима долазе ковдчи са 16,87 неписмених, некари са 20,81, дрводеље са 22,80, рукоделци са 25,09, обућари са 26,20, слуге са 29,83 и најзад зидари са 33,19%. Пре неких година беше број иепиемених у војсци за време служења битно смањен, тако да је често само 6 нли 7°/ 0 као неписмених отпуштано нз војске; то је ностизано посећивањем војних школа н наредбама, према којима ни један војник не беше отпуштен, који не би био научио читати и писати. Таква наредба присиљавала ј е и мрзовоље, Из обзира штедње ова се корисна наредба лагано губила, и на тај начин код отпуштених војника 1899. године показао се овакав резултат: при ступању у војску било је неписмених 39,82°/ 0 , при иступању 27,58°/ 0 , тако да је од 33.295 неписмених само 10.233 било научнло читати и писати, док је 23.062 отпуштено као неписмено. Аив1ап(1. ХЈп^егпсШчтевеп. * Школовање у Сибиру. Од како је Сибир железницом примакнут јевропској Русији, јавља се свуда тамо непоречна пажња владина, да се по могућству подигне култура те земље. Пису задовољни само тим, да се поправи саобраћај, да се потпомогне трговина и индустрија и да се привуку досељеници из Јевропе, већ се ревносно брину и за школе с којима се, као што је познато, стоји са свим рђаво. Стога је ту скоро министарство просвете одобрило 100.000 рубаља. у циљу народнога образовања. Та сума одређена је на то да се у различним деловима удаљених области подигну угледне школе, које би за собом пов) г кле даље подизање школа. И доиста се за сад, да би се задовољиле најпрешније потребе, спрема око 50 таквих школа, које ће се на пролеће отворити. Свакако не може се порицати, да 50 нових завода, који су према потребама становништва различито расноређсни на Тоболск, Томск, Иркутск, Јенисејск, Јакутску област на Амуру, на острво Сахалин, на Трансбајкалску и новодобивену Квантуншку област са Порт Артуром, значе понајпре скроман почетак, ипак се из тог корака увиђа да влада озбиљно мисли на народну наставу у Сибиру. Кад се још узме на ум да, ирема донетој одлуци државнога Савета у јуну ове године, све насеобине са најмање 150 душа мушкога становништва имају право на 15 десетина земље за школске циљеве, онда је егзистенција учитеља потдуво осигурана и, према томе, можемо се надати, да ће у скорој будућности школовање у Сибиру учинити знатан полет. * Напредак у просвети. У посдедње време имали смо много доказа за то, да сељачко становништво све више увиђа и цени корист од школског образовања; тако исто се види, да женски свет, према захтевима времена, иоказује све јаче интересовање за проширење своЈег образовања. Тако је у Кијевском школском округу за време од 1889—1899 године у женској гимназији број ђака порастао са 75°/ 0 , а тако исто је у средњој школи број ђака са села порастао са 50°/ о . Знатно већи напредак у погледу прираштаја броја ђака показују реалке кад се упореде са гимназијама; код првих је прираштај 60,3°/ о