Просветни гласник

1552

ПРОСПЕТНИ ГЛАСНИК

четири штампана табака, исдрпан је и садржи много нових резултата; цнтира га и МагЈлп 8сћапг у својој чувеној Кбт18сће БГМега1иг-Сге8сћ1сћ1е. На основу овог рада кандидат је, уз друге квалиФикације, изабран био за ванредног проФесора Велике Школе. 2. РШагсћз СЈиеШ јиг Лге сар. 18—27 Лег СаезагоИа. — Ова расирава штампана је у Оа1еггасћ. 2еЉсћпЛ за претирошлу годину. У њој писац третира спорно питаве, којнм се научници баве још од почетка прошлог века, наиме о томе, из кога је извора црпао Плутарх своју историј.у Дезаровог ратовања у Галији, и долази до закљунка, да је Плутарх употребио исти извор, који и Апијан. За расправљање овог питања писац је морао проштудирати цео галски рат Цезаров. 3. 2иг Скгопо1одге пег Кагзег РЈгШрриз II, Ђеств ипЛ Уо1изгапиз. — Ово је кратка хронолошка расправа штампана у ЈаћгезћеИе Лез агсћ. 1п8Шч1;8 за март 1900. У њој су расправљана тетпри питања из рижске хронологије III в. по Хр. Писац је овде успео да изближе одреди три факта из римске историје, и да оспори тачност једног мишљења, које се налази у најбољој историји римског царства од Шилера. Рад је примљен за часопис на цредлог најбољег познаваоца ових ствари у Аустрији, професора Кубичека, 4. АпИке ЂепктШег гп 8егМеп. - Овај археслошко -епиграФски рад израдио је кандидат у друштву са доцентом Бечког Универзитета Ог. Ргетег81еЈп-ом и штампан је на пемачком у ЈаћгезћеЛе (1ев агсћ. 1пвШи18 и на српском у Споменику Срп. Краљ. Академије. У њему су издали писци на најмодерннји начин 70 римских натлиса, како раније објављенпх тако и нових, нађених у Србији. Историјска објашњења, којих доста има, већином су рад кандидата г. Вулића, који се одавно специјално бави историјом Србије у римско доба. 5. Сазагз Кггеде тИ с1еп Не1^еИегп ипд, АггодгзШз Ђег Ђго Саззгиз. — Овде је расправљано питање, да ли је Дион Касије своја пзвешћа о поменутим Цезаровим ратовима црпео једино из самих Цезаревих Галских Коментара или се служио и другим изворима. Мишљења историка о овом питању подељена су и наш кандидат се слаже са оним мишљењем по коме је Дион имао за извор само Галске Коментаре, па то млшљење поткрепљује својим новим доказима. Расправа је примљена од најбољег познаваоца овог питања Ј. МеЊег-а у Минхену и штампана у Вауепзсће В1Шег, св. за март април 1900. 6. ВбтгзсЈге Мпшеп иоп Угттасшт, штампано у \У1епег ЖинизтаЂ. 2еКзсћгШ по прелоруци професора Кубичека. В. Р1ск израдио је једно одлично дело о римским новцима кованим у Србији, Бугарској и Влашкој, које је претпрошле године издала Берлинска Академија. Ма да је Пик два пут долазио и прегледао збирку новаца у нашем музеју, као и збирку ВајФертову у Панчеву, опет је пролустио да унесе у своје дело 21 комад виминацијских новаца, које је г. Вулић описао, додавши и своје напомене, које су нешто више од обичне дескрипције. 7. Егп [гадтеШ аиз 8а1изГз ШзГоггае. — Ово је једна белешка штампана у ВегИпег ЛУосћепзсћгШ, којом г. Вулић утврђује мишљење Б1е1 ;8сћ -а односно једног места у Фрагменту Салустијеве Историје. Белешка је истина кратка, али због ње је иисац морао иростудирати све историјске изворе за треКи митридатски рат. На српском језику штампао је г. Вулић ове радове: 1. Етнографски иреглед Италије у Старом ЈВеку, уводно предавање штампано у Просвет. Гласнику, у ком је кандидат показао да је потпуно схва-