Просветни гласник

СЛУЖБЕИИ ДЕО

1553

тио значај и обим науке коју заступа, напоменувши одмах у ночехку данашње схватање, по коме у стару историју улазе и све дисциилине које се баве кла<;ичном старином. 2. Критика на Ловчеви&еву Оигиту Историју, штампана у Наставнику •за 1896. 3. Критика на чланак Л. Зиме: „Старинско труње грчко и латинско у иесмама Бојислава Ј. Или&а". Шта*мпана у Делу за фебруар 1898. 4. Еај Валерије Еатул, једна популарна литерарно-критичка скица о овом римском песнику. 5. Критика на археолошке студије М. Васића: 1) Ргпсит или Велико Градиште; 2) Еолонија Виминацијум; и 3) Новци Еолоније Виминацијума. Штампана је у Делу, 1897. год. 6. РеФерат о преводу Есхиловог „Окованог Ирометеја" од А. Писаревића (Искра, 1898.). 7. Развитак Одисеје (Нова Искра, 1899). 8. Реферат о Шешлс СагтГпа (Дело — март, 1897). 9) РеФерат о преводу Корнелија Непота, од Сп. Калика (Дело, 1898). Све ове до сада споменуте радове радио је г. Вулић пре свога прошлогодишњег кандидовања за редовног професора. Али је г. Вулић и после овог времена израдио више радова, на српском и немачком језику, већнх или мањих, из критике историјских извора, епиграФске, класичне литературе и чисте политичке историје. Ми ћемо поменути главније од тих радова: 1. Ђге ЈЈгзасЈге Аег НеГ^еИег-аизгсапАегипд гт Ј. 58. V. Сћ., штамшано у ЛУЈепег 81и(Иеп. У овој расправи писац доказује, да сеоби Хелвета у 5 8. г. нре Христа није био онај узрок, који наводи Дион Касије, услед рђавог разумевања Цезара, или како данас у ошпте у науци узимају новији историци (Момзен и др.), већ сасвим други. 2. Са88Ш8 Бт XXXVIII, 50, 4., штампано у \У1епег 8<;и<Неп. Ово је један прилог тумачењу историјских извора, где писац успешно објашњава једно место у Диону КасиЈу, где говори о Галском Рату. 3. 2иг Ргаде пасЋ Аеп (јиеИеп с1ег аиз егћаИепеп ЂеггсШе пћег ЈисиПз Кггед^пкгипд гп Авгеп. Штампано у Вауег. В1Шег. Ово је критика главних аутора који су писали о Лукулову ратовању у Азији: Плутарха, Апијана и Дија Касија; иисац овде нарочпто третира о међусобном односу ових трију аутора и квалитету њихових извештаја. 4. Додатак раду „Антички Спомепици у Србији". Г. Вулић је у овом Додатку сам издао још неколико римских натпиеа у Србији, који нису били ушли у ранији рад његов израђен у друштву са Вг. Ргетег81еш-ом. 5. Извештај о летошњој епиграфској екекурсији по Србији у друштву ■са Ог. Премерштајном и Бг. Лаудеком, још недовршен. 6. Писац је превео на српски научно дело Арнолда Шефера: Извори за грчку и римску историју, за уиотребу својих ученика, да би их упознао са грчким и римским изворима при њихову научну раду. Сем ових радова на критици историјеких извора и епиграФици г. Вулић је израдио још два већа рада из чисто политичке историје римске, који се сада још публикују у Просветном Гласнику. То су: 1. Еарактер старије традиционалне историје Рима. — Овај рад је штампан у септембарској и октобарској, а довршиће се у новембарској свесци, Просветног Гласника.

103*

»