Просветни гласник

218

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

баш то што су писали за деду, па су гледали да стихове прилагоде дечјем разумевању. Међутим, у уметности није за препоруку спуштати се до деце; боље је дати добар уметнички рад, па ма сваки стих и не био јасан и разумљив. Ади, кад деца дорасту разумеће оне лепоте које су у мдађим годинама само осетиди. Такав је нпр. сдучај с „Горским Вијенцем-, са „Смрћу Смаид Аге Ченгића" и др. одличним спевовима. Они пре постану омиљена дечја дектира, но што деца буду у стаау да разумеју поједине њихове реченице и речи. Песма „Српска жеља" од Једе, такође је лепа и по замисди и по обради. Она је испевана у духу Змајева певања и прибдижује се неким његовим патриотским песмама. У Змајевој песми „Српче" нема ничега што би засдужидо веће пажње. Чак и стихови нису депи, а осећање је без потребне топлине. Треба само испоредити ове стихове Змајеве: Дедови су моји Крв за Српство лили Та је иста крвца И у мојој жили Са познатим стиховима из Мажуранића (...Дједи ваши родшпе/се туд'јер, Оци ваши родише се туд'јер итд.), па да се одмах запази слабост песме „Српче". И Гдигорићева песма „Србинов језик" има нечега познатог, свакидашњег, непоетског. Нарочито пада у очи неугодно поређење српског језика са цвећем, са кога цеда строФа опомиње на стихове из деој ачк ^ х „ споменица": Хај, соколи, децо моја Пригрлите ово цвеће, Њим китите недра своја, Оно свенут'. никад неће ! Бадада Брзакова „ Три сина" слаба је имитација Змајевој песми „Јадна мајка" од које се разликује завршетком. Овај је опет узајмљен из једне Јакшићеве песме. Стихови су у песми нескладни а песнички језик сиромашан, те цеда ствар више дичи на слабу прозу: Кад је мајка то сазнала Није плакала Већ је барјак докопала Па је грмнула! Такви су и остади стихови. Упоређења су обична, већ много пута употребљена у патриотским песмама других песника (к'о бор убави... моји ордови... као лавови... сиви сокоди... сва три сокола). Посдедња строФа није истог размера, већ је у тону српске химне.