Просветни гласник

оденб II прикази

217

IX Смиље, књига за омдадину. Саставио Саватије М. ГрбиК, учитељ. Преиоручена од Гдавнога Просветног Савета 20/5 1898. г. Друго увећано издање дворске књижарнице Мите Стајића у Београду 1902. Мидош Ведики — Штампарија Бојовића и Мићића, стр. 100. Дена 80 п. дин. У овој књизи најпре пада у очи краткоћа свих састава. У књизи од 80 страна текста има 53 чданака, што просечно чини 1'/ 2 страну сваки рад. Ретко је дечја књига која би се у погледу краткоће састава могда мерити са „Смиљем". По тој особиии књига треба да је намењена мањој деди, оној из прва два разреда основних школа. Међутим у њој има састава који су погодни само за већу децу, јер их мања деца неће разумети. Друга једна особитост ове збнрке то је ведики број песама. Без стихова за допуњавање, у овој збирци има 21 песма. Највише је песама Змајевих (8), затим Ненадовићевих (4). Од осталих три су без икаквог потписа, 1 ) једна је са шифром Љ, а по једна је од Војислава, Миленка, Глигорића, Јеле и Брзака. Песме су највећим делом дидактичке (ту рачунамо и басне у стиховима), па затим патриотске, а има две три чисто забавне, и те су готово и најлепше. Тенденција слаби вредност песме, јер се осећање замењује једном врстом свакодневног размишљања. За патриотске песме треба опет нарочитих тренутака и треба једно стање у коме патриотска осећања постају снажна. У овим овде, натриотске несме више поучавају омладину да буде одана Српству, но што је узбуђују осећања. Тон је у њих хладан, званичан, те се опажа њихова тенденциозност. Све песме, наравно, нису таке. Војисављева песма „Отаџбина" врло је лепа. Она има познати сетни тон његове поезије, а завршује се одлучном строФОм, која је без аФектације. Њени стихови, и ако им слик није увек ни чист ни богат, врдо су течни, а ритам добро одговара садржини песме. Војислав у својим патриотским песмама избегава реторско декламовање и употребу многих епитета и задовољава се да своје осећање изрази умереним тоном, а с нагласком искрености у љубави према Српству: „Прихватите луч слободе Усред ове ропске таме, А старији нек вас воде Где гинути ваља за ме: Књига то је луча твоја, Србадијо, надо моја!" Лепа је још и ЗмаЈева песма „Моле се Богу" али је заостала иза других патриотских песама Змајевих. И Змаја и Војислава стешњавало је

•) Од њих је једна Змајева (Учимо се®). прооветни гдаоник , књ. 1, св. 2. 1902.