Просветни гласник

хр01ика

229

Старију мезозојску серију имали смо придике проматрати у окодини вароши Го1Х, где је Сагег, издвојио ове чданове: 1. Тријас — црвени и зедени дапори с гипсом и бипирамидалним кварцем; 2. ИнФрадијас — табдичастн кречљаци с интеркадацијама раувака и додомита и с Фосидима: А\чс.и1а соп!ох1а, РИса1и1а т^избкпа^а и др.; 3. Д о н> и Л. и ј а с — кречне брече без Фосида; 4. Средњи и Горњи (?) Лијас — сивкасти дапори с интеркадацијама жутих кречњака и с Фосидима: Атт. уепагезЈк, Атт. р1ашсоз4а, Ве1етџИе8 с1ата1и8 итд.; 5. Средња и Горња (?) Јура — црни додомити с ретким кречњачким слојевима; 6. Боксит — ова стена образује испрекидану пантљику на граници између Јуре и Креде; 7. Апто-ургон — компактни корадски кречњаци с Фосидима : Кецшеша Боп8с1а1е1, Нопор1еига БатћегИ, Мопор1еига 1п1оћа1;а итд.; 8. Адбијски кат — зедени и жућкасти лапори с грудвастим кречњацима и Фосилима: Атт. ВеиДапИ, Атт. Мауог1апиз, Атт. 8иГ>а1ртиз итд.; 9. Ценоман — брече, конгдомерати и грудвасти кречњаци с многим Фосилима из претходног ката (ОгШоКпа, Сарппа, Атт. Мауог1апиз итд.); 10. Горња Креда — дапори и лискуновити пешчари с многим иримерци^а од М1сга84ег ђгеујз; Горњем Сенону одговарају хипуритски слојеви у околини Лајхерта с Фосилима 1 Ј 1 м.дло}> 1;ус1лиз А^иШош, 8рћаегиШев Тоисаб1апа, Сус1оН1:ез §1§ап1;еа итд. У даљим екскурзијама по овом источном делу Пиринеја виђали смо у главном исте серије слојева с малим разликама у развићу појединих Формација". 8. Радосав ВасовиИ говори о Стопића пећини, која се налази између села Трнаве и Рожанства у ужичком округу. — „У седу Трнави, на граници серпентинског и кречњачког терена, бат под самим путем Ужице—Кокин Брод, надази се понор у који пропада трнавска речица. Понор је управљен к СИ. и састоји се од кратког канала и једног већег проширења, из којег вода узаним канадом лодидази под стену. На размаку од једно 800 м. у ваздушној динији, јавља се према Рожанству одсек у овој кречњачкој маси, на којем се види отвор пећине, окренут истоку. Кречњачки се слојеви пружају од С—Ј, а падају к 3. Кроз пећину протиче вода трнавске речнце, и на излазу се сурвава низ једну стену, градећи јак и леп водопад. Независно од ове речне воде, у завршном краку пећине на девој страни речног тока, находе се врло депе калцитне творевине. То је мноштво великих и малих вадова (корита).