Просветни гласник

230

ПРОСВЕТНИ ГЛАСН0К

које мештани називају иријесеци. Ови су „пресеци" вијугави и степеничасто поређани. По дубини су разнолики, али су доњи плићи од горњих. Кад сам ја долазио (11. јула 1901. год.), сви су „преседи" били пуни лепе и бистре воде, која је у честим и крупним капљидама падала с пећинског тавана, па се из горњих „пресека" преливала у доње. Да ова вода не стоји у вези с речицом која кроз пећину протиче најбољи је доказ то, што је г. Ж. Јоксимовић, који је после мене (8. августа) у исту пећину долазио, затекао све „пресеке" сем горњега сасвим суве, докле је кроз десни крак и тада речица протицала. Ове су творевине по свему истоветне с „бунарима" у „бунарској пећини" Св. Канцијана. Мартел назива овакве творевине §оигз (Т. Кгаиз, Нбћ1епкип§е, стр. 81). Остали део пећинскога пода покривен је песком. На једном месту, одмах при уласку, пробијен је таван пећински, и кроз ту „гудуру", како је мештани називају, нападало је доста крупног камења, земље и шушкора, те је у пећини начињена читава хумка. Нред пећином је велика хрпа обурваног стења, преко којих се ломи вода пећинске речице, утичући одмах у Приштевицу".

збор (10, новембра 1901. год.). 1. Нриказане су и разгледане публикације а) добивене у замену за Геолошке Анале Балканског Полуострва и Заииснике Сриског Геолошког Друштва (Труди XVIII 1—2 руског геолошког комитета и ИзвЂстГн бр. 7 — 10 за 1900. год. и бр. 1—6 за 1901. год., Рускал геологическан библиотека за 1897. год., /еИбсћгШ немачког геолошког друштва 1ЛП 3, Гласник сарајевског музеја XIII 4, Гб]сИатп Кб21бпу бр. 7—9 за 1901. год. и М1Ш1еПип»еп XII 4—5 маџарског геолошког завода и Оиаг1ег1у Јоигпа1 бр. 228 енглеског геолошког друштва), б) купљене (Сгео1о§18сће8 Сеп1га1МаМ бр. 22—23) н в) поклоњене (Оаеа за 1901. год. од II. С. Павловића). 2. Разгледана је збирка разних стена и Фосила, које је на више места у округу ужичком сакупио и геолошком заводу послао дописни члан Живојин ХаџиЛ, школски надзорник, У збирци се нарочито истичу бела креда из Табановића и Кремана, игосавски ФОСИлнизСубјела и Мокре Горе. 3. П. С. ПавловиК, реФерише о белешци Фридриха Кацера „2иг паћегеп А11егћез1лттш1§ (1ез 8изз\таззегпео§еп т Возшеп" (Сеп1гаШаи Јиг Мт., Оео1. ип(1 Ра1аоп4оћ јТ « 8, 1901.). — „Ова кратка публикација обележава велики напредак у познавању босанског Терцијара. Нознато је, да су још пре двадесет година први радници на геологији